An Hak-Sop je 95-godišnji Južnokorejac sa ostrva Gangua, koji je u Korejskom ratu služio kao dobrovoljac u vojsci Severne Koreje. Zarobljen je 1953. od strane vojske Južne Koreje.

Prema tada važećem južnokorejskom zakonu, da je Hak-Sop potpisao papir o odricanju od Severa i njegove komunističke ideologije, imao bi pravo na uslovni otpust. Međutim, on je to odbio, zbog čega je odslužio zatvorsku kaznu od 42 godine i šest meseci, tokom koje je bio kontinuirano zlostavljan i ponižavan.

Po izlasku iz zatvora se oženio, dobio dete i usvojio još jedno. Skućio se najbliže moguće granici sa S. Korejom, u selu Gimpu. Dobio je pratnju Državne bezbednosti, a tvrdi i da zbog svoje prošlosti nije mogao da nađe posao. Posvetio se aktivizmu i organizaciji protesta protiv okupacije juga zemlje od strane SAD.

Sada, oslabljen plućnim edemom, zahteva da mu bude dozvoljeno da pređe granicu i umre na Severu u – kako kaže – jedinoj nezavisnoj zemlji, Severnoj Koreji. Ipak, njegov pokušaj prelaska sprečile su vlasti Južne Koreje, a Hak-Sop se sa granice vratio u Seul noseći zastavu DNRK. Na konferenciji za štampu rekao je da neće dozvoliti da umre pod američkim kolonijalizmom.

„Kažu da ljudi, za razliku od životinja, imaju dve vrste života. Jedan je osnovni biološki život – onaj u kom pričamo, jedemo, vršimo nuždu, spavamo, itd. Drugi je politički život, takođe zvan i društveni život. Ako oduzmete ljudskom biću njegov politički život, on se onda ne razlikuje od robota“, rekao je novinarima Hak-Sop.