Kada džungle zakon vlada

Kada džungle zakon
na tronu međunarodnog prava sedi,
Kada bombe
stranice Povelje Ujedinjenih nacija kidaju
k’o bezvredan papir da je
Kada sila
u senci teške tišine sveta
bezobzirno i drsko
vatru i smrt bljuje,
Da svet ogledalo jedino volje njene
hoće da bude
Da sudbinu naroda
hoće da piše
Politički sistem zemalja
da određuje želi
A njena zločinačka ruka čak
do vođa naroda doseže,
Sa svetom – šta će biti?
U kom veku živimo?
Vek prava
ili povratak mračni u doba sile i mača?
Kada ljudi
na prah i krv svode se
u zemlji svojoj
pod kišom vatre i gvožđa,
kada jednog naroda infrastrukturu
nemilosrdno uništavaju,
škole,
bolnice
i univerziteti
kada mete bombi postanu
a deca nevina
po zemlji padaju
a sveske njihove neispisane
u dvorištu školskom…
kuda svet ide?
Gde je međunarodni poredak?
Pravda – gde je?
Zašto je Savet bezbednosti,
koji bi trebalo da čuvar mira i bezbednosti bude,
postao čuvar onih koji mir i bezbednost krše i
stoji tako tih i nepomičan pred katastrofom ovom?
Ova tišina nije samo tišina…
ova tišina zver ohrabruje,
a zverska priroda
Iz dana u dan
sve divljija i surovija biva
Svet kuda ide?
Moramo se dići.
Moramo ustati.
Moramo vikati.
Pravda braniti se mora,
pre nego što reč pravda
iz pamćenja svetskog ne izbrišu.
Da izberemo
danas vreme je
Jer ako ne učinimo ništa
za kajanje sutra
prekasno je.

Mohamed Sadek Fazli