Vojni udar 2002. godine u Venecueli protiv Uga Čaveza

Predsednik Venecuele, Ugo Čavez, nakratko je zbačen sa vlasti aprila 2002. godine. Pedro Karmona je proglašen predsednikom, a ustav države je poništen.

U pitanju je bio klasični južnoamerički udar u kojem je vojska uhapsila izabranog predsednika Čaveza, a tuce ljudi je ubijeno snajperima.

Međutim, ovaj događaj je takođe smatran i medijskim udarom u kojem su manipulisanim slikama pokušali da stvore utisak da su pristalice Uga Čaveza ubile nevine ljude i time pokušali da opravdaju vojni udar. Ubrzo potom se otkrila i umešanost američke obaveštajne službe CIA.

Državni udar 2004. godine protiv Aristida, predsednika Haitija

Nakon nekoliko nedelja nereda koje su predvodile oružane skupine protiv snaga bezbednosti Haitija u trenutku kada ova zemlja još nije imala vojsku, predsednika Žana Bertranda Aristida su službenici SAD-a oteli iz njegove rezidencije i prebacili u Centralnoafričku Republiku.

To je drugi put da je levičarski nastrojen bivši sveštenik zbačen kroz državni udar prilikom pokušaja sprovođenja reformi za poboljšanje živnotnog standarda najsiromašnijih građana Haitija.

„Građanski” državni udar protiv Eva Moralesa u Boliviji 2008. godine

Prilikom pokušaja svrgavanja predsednika Eva Moralesa 2008. godine, u nasilju koje je izbilo život je izgubilo više desetina osoba. Povod za izbijanje nereda je bio Moralesov predlog novog ustava. Opozicione snage su pružajući otpor ovom predlogu organizovale protest koji je ubrzo prerastao u zauzimanje gasovoda (glavni izvor prihoda zemlje), nasilno preuzimanje vladinih zgrada, separatizam bogatih belih regiona i konačno u zahtev da se svrgne „usrani indijanac Morales”.

Morales je bio prvi predsednik koji dolazi iz redova domorodačkog stanovništva. Južnoameričke vlade su bile odlučne u odbrani demokratskog napretka u Boliviji i upozorile da neće tolerisati vladu koja iznikne iz državnog udara.

Morales i njegova vlada su osudile umešanost SAD-a u destabilizaciju zemlje tokom te godine. Ambasada SAD-a je 2008. godine uhvaćena u pružanju pomoći specijalnim obaveštajnim jedinicama policije, a Bolivija je izbacila ambasadora Filipa Goldberga zbog „zavere protiv demokratije i težnje za podelom Bolivije”.

Vojska Honudrasa uklanja predsednika Zelaju

U ranim jutarnjim časovima 28. juna 2009. godine, vojska Hondurasa je kidnapovala predsednika Manuela Zelaju i prebacila avionom u Kostariku.  Nikada se nije vratio na vlast, a od tog događaja, drastično je porastao broj slučajeva kršenja ljudskih prava.

Uzrok ovom državnom udaru je niz događaja koji su usledili zbog ustavne krize. Predsednik Zelaja je sazvao referendum o promeni ustava. Međutim, Vrhovni sud Hondurasa je naredio uklanjanje i hapšenje Zelaje nakon što je izgladao njegovo svrgavanje.

Na međunarodnoj areni, niz organizacija je osudilo njegovo svrgavanje vojnim udarom, a među njima su Ujedinjene nacije, Organizacija američkih država, EU i dr. Hilari Klinton se suočila sa kritikama zbog svoje umešanosti u ovaj slučaj.

Policijski udar protiv Rafaela Koree

Policija i vojska su 30. septembra 2010. godine blokirale puteve, okupirale parlament i aerodrome širom zemlja, a nasilje je za sobom ostavilo petoro mrtvih. Zaverenici su okružili bolnicu u kojoj je predsednik Korea potražio utočište nakon fizičkog sukoba sa policijom. Policija je odbila da mu dopusti da izađe i faktički ga kidnapovala na 12 sati. Njegova bolnička soba je izrešetana mecima, a jedna osoba koja je štitila predsednika je prilikom napada izgubila život. U snimcima se može čuti preko radio veze: „Ubij predsednika”, „Ubij Koreu”, „Ne dopusti da izađe”. Zaverenici su takođe zauzeli i TV stanicu.

„Parlamentarni udar” protiv predsednika Fernanda Luga u Paragvaju

Verovatno događaj najsličniji onom u brazilu je slučaj naprednog predsednika Fernanda Luga kojeg je kongres Paragvaja opozvao i uklonio sa vlasti juna 2012. godine pod lažnim optužbama.

Lugo je aprila 2008. pobedio na izborima i time okočnao 61-godišnju jednostranačku vlast i time ugrozio paragvajsku elitu.

U ovom „parlamentarnom udaru” Lugu je dato 24 časa da pripremu odbranu protiv opoziva desnice koja je privremeno imala većinu iskoristivši proceduru koju je Lugova vlada donela, a koju je sama desnica smatrala nelegalnom i neustavnom.

Zbog ovog poteza, Paragvaj je isključen iz regionalne trgovinske organizacije MERCOSUR.