Kina pokreće projekat prvog torijumskog nuklearnog reaktora

U poređenju sa tradicionalnim uranijumskim reaktorima, torijumski reaktori sa rastopljenom soli torijuma su potencijalno bezbedniji, stvaraju manje otpada i efikasnije koriste gorivo. Torijum je takođe mnogo zastupljeniji resurs u zemljinoj kori u poređenju sa uranijumom, a Kina ima značajne rezerve ovog elementa.

Kineski nadzorni organ za nuklearnu sigurnost izdao je operativnu dozvolu za prvi torijumski reaktor u zemlji, označavajući značajnu prekretnicu u potrazi za naprednim nuklearnim tehnologijama.

Reaktor snage dva megavata sa tečnim gorivom na bazi istopljenih soli torijuma, nalazi se u pustinjskom gradu Gobi Vuvei u provinciji Gansu i njime upravlja Šangajski institut za primenjenu fiziku Kineske akademije nauka.

Dozvola, koju je 7. juna izdala Nacionalna uprava za nuklearnu bezbednost, omogućava Šangajskom institutu da radi na reaktoru 10 godina i on će otpočeti sa probnim radom.

Reaktor je značajno dostignuće za sektor nuklearne energije u Kini, smatraju stručnjaci u kineskoj nuklearnoj industriji, i da to pokazuje napredak zemlje u razvoju i primeni naprednih nuklearnih tehnologija i pozicionira Kinu kao potencijalnog lidera u tehnologiji torijumskih reaktora.

Mali modularni reaktori nude nekoliko prednosti, uključujući fleksibilnost, poboljšane sigurnosne karakteristike i ekonomičnost, navodi institut. Reaktori sa rastopljenom soli mogu se graditi u područjima daleko od velikih vodenih površina, kao što je pustinja Gobi.

Kina nije prva zemlja koja je izgradila torijumski reaktor, ali nijedan prethodni pokušaj nije otišao dalje od eksperimentalne faze. Nacionalna laboratorija Oak Ridž (ORNL) u Sjedinjenim Državama sprovela je eksperiment na reaktoru sa rastopljenom soli od 1965. do 1969. godine, uspešno pokazujući izvodljivost torijumskog MSR-a. Međutim, nije napredovao do komercijalne upotrebe zbog kombinacije faktora, uključujući ograničeno finansiranje i promenu prioriteta.

Veruje se da Kina ima jednu od najvećih rezervi torijuma na svetu. Tačna veličina tih rezervi nije javno objavljena, ali se procenjuje da je dovoljna da zadovolji ukupne energetske potrebe zemlje za više od 20.000 godina.

Obilje resursa čini ga atraktivnom opcijom za Kinu. Ako se reaktori sa rastopljenom soli pokažu uspešnim i održivim za komercijalnu primenu, mogli bi da pomognu da se kinesko snabdevanje nuklearnom energijom proširi na gradove u unutrašnjosti.

Korišćenjem torijumskih MSR-a, Kina bi potencijalno mogla da uspostavi nuklearne elektrane u gradovima udaljenim od priobalnih područja. Ovo bi moglo pomoći u diversifikaciji energetskog miksa zemlje, smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva i zadovoljavanju rastuće potražnje za energijom iz unutrašnjih regiona.

Ovi reaktori se obično grade u fabrici, a zatim se transportuju na lokaciju radi ugradnje. Mogu se instalirati u mnogim tipovima okruženja, uključujući udaljena područja ili područja van mreže. Njihova manja veličina omogućava lakšu skalabilnost, omogućavajući dodavanje kapaciteta na osnovu potražnje za energijom.

Ovaj modularni pristup izgradnji i instalaciji potencijalno može smanjiti troškove izgradnje i vremenske rokove projekta. Sposobnost proizvodnje komponenti u fabričkom okruženju i transporta do gradilišta može pojednostaviti proces izgradnje i poboljšati ekonomičnost troškova.

Ako se ispostavi kao isplativa i sugurna tehnologija Kina navodno planira da proda male torijumske reaktore drugim zemljama kao deo Inicijative Pojas i put, globalnog infrastrukturnog plana Pekinga.

Oni mogu da obezbede nuklearnu ulaznu tačku za zemlje ili regione sa manjim energetskim potrebama ili ograničenom mrežnom infrastrukturom. Njihov manji kapacitet i modularna priroda ih čini pristupačnijim i finansijski održivim za ova tržišta.¹