Nakon napada na kubanske aerodrome 15. aprila 1961. kako bi se pripremio put za invaziju u Zalivu svinja dva dana kasnije, Fidel Kastro je 16. aprila održao govor u čast sedmorice Kubanaca ubijenih u tom napadu. Tokom govora prvi put je javno govorio o socijalističkom karakteru Kubanske revolucije.¹

Ono što imperijalisti ne mogu da oproste jeste da smo mi ovde. Ono što imperijalisti ne mogu da oproste je dostojanstvo, čvrstina, hrabrost, ideološki integritet, duh požrtvovanja i revolucionarni duh kubanskog naroda.

To je ono što oni ne mogu da oproste: to što smo mi ovde pred njihovim nosom. To što smo izveli socijalističku revoluciju pred nosom Sjedinjenih Država!

A mi branimo našu socijalističku revoluciju ovim puškama! Ovu socijalističku revoluciju branimo sa istom hrabrošću koju su juče pokazali naši protivvazdušni artiljerci dok su gađali avione uljeza!

Ne branimo ovu revoluciju sa plaćenicima; mi branimo ovu revoluciju sa muškarcima i ženama naše nacije.

Ko ovde ima oružje? Možda plaćenici imaju oružje? Možda su milioneri ti koji imaju oružje? Možda su plaćenici i milioneri jedno te isto. Možda dečaci sa bogatim taticama imaju oružje? Možda nadzornici imaju oružje?

Čije ruke drže oružje ovde? Da li su to ruke plejboja? Da li su to ruke bogatih? Da li su to ruke eksploatatora? Čije ruke drže oružje ovde? Nisu li to ruke radnika i seljaka? Nisu li to ruke očvrsnute radom? Nisu li to ruke koje stvaraju? Nisu li to ruke našeg skromnog naroda? A ko su većina našeg naroda? Milioneri ili radnici? Eksploatatori ili eksploatisani? Privilegovani ili skromni? Da li privilegovani imaju oružje? Ili skromni imaju oružje? Nisu li privilegovani manjina? Nisu li skromni većina? Nije li revolucija demokratska kada skromni imaju oružje?

Drugovi radnici i seljaci: ovo je socijalistička i demokratska revolucija skromnosti, od strane skromnih i za skromne. I za ovu revoluciju skromnosti, skromnih, i za skromne, spremni smo da damo svoje živote.

Radnici i seljaci, skromni muškarci i žene naše zemlje: kunete li se da ćete ovu revoluciju skromnosti, od skromnih i za skromne, braniti do poslednje kapi krvi?

Drugovi radnici i seljaci naše zemlje: jučerašnji napad bio je uvod u plaćeničku agresiju. Jučerašnji napad, koji je koštao sedam herojskih života, imao je za cilj da uništi naše avione na zemlji. Ali nije im uspelo. Uništili su samo dva aviona, dok je većina neprijateljskih aviona oštećena ili oborena. Ovde, pred grobom naših palih kompanerosa; ovde pored ostataka herojskih mladih ljudi, dece radnika, dece skromnih, potvrđujemo našu rešenost da kao što su se oni izložili mecima, kao što su dali svoje živote, i mi, svi mi, ponosni na našu revoluciju, ponosni što branimo ovu revoluciju skromnosti, od skromnih, za skromne nećemo oklevati, kad god dođu plaćenici, ma ko god da je protiv nas, da je branimo do naše poslednje kapi krvi.

Živela radnička klasa! Živeli seljaci! Živeli skromni! Živeli mučenici naše zemlje! Neka večno žive mučenici naše zemlje! Živela socijalistička revolucija! Živela slobodna Kuba!

Domovina ili smrt!
Pobedićemo!

1. https://cuba-solidarity.org.uk/news/article/4207/what-the-imperialists-cannot-forgive—fidel-castros-speech-in-advance-of-the-bay-of-pigs-invasion  ↩