Na 100. rođendan najvećeg afroameričkog nacionalističkog revolucionara, Malkolma Eksa, postavljamo zanimljiv deo njegovog govora iz njujorške dvorane Auduborn iz 1964.1
Nekoliko vas me je nedavno pitalo: „Koji je vaš program?“ Politike se menjaju, programi se menjaju, u skladu sa vremenom. Ali cilj se nikada ne menja. Naš cilj je potpuna sloboda, potpuna pravda, potpuna jednakost, svim raspoloživim sredstvima. To se nikada ne menja. I jedan od uslova koji preovlađuje u ovoj zemlji upravo sada, a o kome znamo premalo, jeste naš odnos sa borbom za slobodu ljudi širom sveta.
Ovde u Americi, uvek smo mislili da se borimo sami, i većina Afroamerikanaca će vam reći upravo to — da smo manjina. Misleći da smo manjina, borimo se kao manjina, kao autsajderi, kao da su sve šanse protiv nas. Zato što još ne razumemo kako se uklapamo u svetsku šemu. Ne znate gde stojite u Americi dok ne znate gde Amerika stoji u svetu. Iznutra, Amerika izgleda velika i nepobediva. Kada joj prilazimo u tom kontekstu, prilazimo joj kao prosjaci, sa šeširom u rukama. Kao čiče Tome. A kada otkrijete da u globalnom kontekstu nije nepobediva, prilazite joj kao da su šanse na vašoj strani.
Prvo, želimo da znamo ko smo? Kako smo postali ono što jesmo? Odakle smo došli? Kako smo odatle došli? Koga smo ostavili iza sebe? Gde smo ih ostavili i šta oni rade tamo gde smo mi nekada bili?
Dovedeni smo ovde i izolovani — znate najsmešnija stvar u vezi s tim: optužuju nas da smo za „separaciju“ i „izolaciju“. Ali, niko nije izolovaniji od vas i mene. Ne postoji sistem na zemlji sposobniji da temeljno razdvoji i izoluje jedan narod od ovog njihovog sistema koji nazivaju demokratijom; i vi i ja smo najbolji dokaz za to. Odvojeni smo od našeg naroda i dugo smo ovde izolovani. Uvek imajte na umu da se naše postojanje na zapadnoj hemisferi razlikuje od bilo kog drugog, jer su svi ostali ovde došli dobrovoljno. Mi smo dovedeni nasilno, protiv naše volje i u lancima. I nijednog trenutka otkako smo ovde, nisu se ponašali kao da nas žele ovde. Nikada nisu pokušali čak ni da se pretvaraju da smo dovedeni ovde da budemo građani. Pa, ako se oni ne pretvaraju, zašto bismo se mi pretvarali?
Među azijskim zemljama — bilo da su komunističke, socijalističke — danas ne nalazite previše kapitalističkih zemalja. Skoro svaka od zemalja koje su stekle nezavisnost osmislila je neku vrstu socijalističkog sistema, i to nije slučajno. To je još jedan razlog zašto kažem da vi i ja ovde u Americi — koji tražite posao, koji tražite bolji smeštaj, tražite bolje obrazovanje — pre nego što počnete da pokušavate da se uključite, integrišete ili dezintegrišete u ovaj kapitalistički sistem, trebalo bi da bacite pogled tamo i saznate koji su to sistem usvojili ljudi koji su stekli svoju slobodu, da bi sebi obezbedili bolji smeštaj, obrazovanje, hranu i odeću.
Niko od njih ne usvaja kapitalistički sistem zato što shvata da ne može. Ne možete upravljati kapitalističkim sistemom osim ako niste lešinari; morate imati tuđu krv da sisate da biste bili kapitalista. Pokažite mi kapitalistu, ja ću vam pokazati krvopiju. On ne može biti ništa drugo nego krvopija ako će biti kapitalista. Mora je dobiti odnekud osim od sebe, i dobija je — odnekud ili od nekoga osim od sebe. Ovi narodi počinju to da razumeju. Afrikanci to vide, Latinoamerikanci to vide, Azijci to vide. Dakle, kada ih čujete kako govore o slobodi, oni ne govore o šoljici kafe sa kolačićem. Ne, oni govore o tome da dođu u poziciju da se prehrane, obuku i izgrade sve ove druge stvari koje, kada ih imate, čine život vrednim življenja.
Jedina vrsta moći koja može pomoći vama i meni je međunarodna moć, a ne lokalna moć. Bilo koja lokalna moć samo je odraz ili deo te međunarodne moći. Ako mislite da imate neku moć, a ona nije na neki način povezana sa tom međunarodnom moći, braćo, ne radujte se previše. Ne možete izgraditi bazu moći ovde bez vaše braće i sestara tamo. Kada gradite bazu moći u ovoj zemlji, gradite je tamo gde niste ni na koji način povezani sa temeljom na kojem je gradite. Možete raditi ovde, ali svoju bazu postavite negde drugde. Ne stavljajte je u ruke ovog čoveka. Vaša i moja baza moraju biti kod kuće, a ovo nije kuća.
Afrička politika, danas, ukratko, je pozitivna neutralnost, tj. nesvrstanost. Afrika je za Afrikance. A Afrikanci su za Afrikance. Ko god želi da im pomogne je dobrodošao, ali oni su i dalje prvenstveno uz sebe, a ne uz njih. To ne znači da su protiv njih, nego znači da su za sebe. To je ono što vi i ja treba da naučimo: kako da budemo pozitivno neutralni, kako da budemo nesvrstani i nezavisni. I ako vi i ja proučimo nauku o nesvrstanosti, otkrićemo da u nesvrstanosti ima daleko više moći nego u svrstanosti.
Kao što sam danas pomenuo — a verovatno ćete čitati o tome sutra; mediji će to preuveličati i izvući iz konteksta — ono što nam je potrebno u ovoj zemlji je ista vrsta Mau Mau ustanka kao u Keniji. Nemojte se nikada stideti Mau Maua, buditei ponosni na njih. Jednom sam pročitao priču gde je neko pitao grupu ljudi koliko njih želi slobodu. Svi su digli ruke. Mislim da ih je bilo oko 300. Onda ista osoba kaže: „Pa, koliko vas je spremno da ubije svakoga ko vam stane na put ka slobodi?“ Oko pedesetak je diglo ruke. Onda je rekao toj pedesetorici: „Vidite onih 250? Počnite od njih. Neki su vaša braća i sestre, majke i očevi. Ali oni su ti koji stoje na putu vaše slobode. Plaše se da urade šta god je potrebno da bi je dobili i sprečiće vas u tome. Rešite ih se i sloboda će doći prirodno.“
To je ono što su Mau Mau razumeli. Jedina stvar koja je stajala na putu nezavisnosti Afrikanaca u Keniji bio drugi Afrikanac. Zato su počeli da ih hvataju jednog po jednog, sve te čiča Tome. Isto će se desiti i ovde gde nam mnogi naši ljudi stoje na putu. Previše su gadljivi. Žele da ih beli Amerikanci vide kao ugledne. Žele da ih beli čovek smatra odgovornim. Ne žele da ih klasifikuje kao ekstremiste, ili nasilne, ili neodgovorne. Žele dobar imidž. A niko ko traži dobar imidž nikada neće biti slobodan. Ne, takav imidž vas ne oslobađa. Morate uzeti nešto u ruke i reći: „Gledaj, ili ti ili ja.“ I garantujem vam da će vam tada doći sloboda.
Rekao sam „nešto u ruke“ – neću definisati šta, ali svakako ne mislim na banane.
prevod RNP-F2
