Luis Vitale – Latinska Amerika: feudalna ili kapitalistička?
Kontroverze oko toga da li Latinska Amerika ima feudalne ili kapitalističke karakteristike mogu da izgledaju akademske. Reformistički pokret je, međutim, niz godina svoju političku strategiju temeljio na sledećim pretpostavkama: Španija je bila feudalna država. Španija je prenela svoj srednjovekovni sistem na Novi svet, a kolonizacija se odvijala u uslovima feudalizma. U Latinskoj Americi je izrasla […]
Fernando Henrique Cardoso i Enzo Faletto – Zavisnost i razvoj u Latinskoj Americi
Niz studija o problemu zavisnosti, koje su napravili Latinoamerikanci, naišao je na interesovanje ne samo među naučnicima, već i u širokoj javnosti. U SAD vode se brojne diskusije o prednostima i o slabostima „teorije dependencije“. I u Evropi se raspravlja o tim studijama, mada možda ne s toliko strasti. U Africi su ekonomisti, pod uticajem […]
Fransis Stjuart – Tehnološka zavisnost (II)
Nedostatak kontrole Ekonomska nezavisnost je definisana kao „stanje u kome nacionalne institucije (uključujući privatnike i interesne grupacije) imaju pravo, mogućnost i moć da donose i primenjuju odluke koje imaju uticaja na nacionalnu ekonomiju i njene komponente, bez de jure i de facto prava na veto stranih pojedinaca, preduzeća, interesnih grupacija ili vlada.[1] Ekonomska međuzavisnost između […]
Fransis Stjuart – Tehnološka zavisnost (I)
Teoretičari zavisnosti su zainteresovani za celokupan odnos između razvijenih zemalja i zemalja “trećeg sveta“ [1]; zavisan odnos se odražava kako u kulturnim tako i u ekonomskim karakteristikama zemalja „trećeg sveta“. S ovog gledišta je crnački pokret u francuskoj Africi bio isto toliko borba protiv zavisnosti, koliko i (znatno prozaičnija), strategija nagađanja zemalja Andskog pakta. Zavisan […]
Horhe Luis Borhes – Knjiga
Među različitim čovekovim instrumentima, knjiga, bez sumnje, zadivljuje. Ostali su produžetak njegovog tela. Mikroskop i teleskop, produžetak su njegovog vida; telefon je produžetak glasa; zatim imamo plug i mač, produžetke njegove ruke. Ali knjiga je nešto drugo. Knjiga je produžetak memorije i imaginacije. Kada se u Šoovom Cezaru i Kleopatri govori o Aleksandrijskoj biblioteci, kaže […]
Constantine V. Vaitsos – Odnosi između transnacionalnih kompanija i zemalja u razvoju (II)
Aktivnosti na supstituciji uvoza i strane investicije: slučaj tržišta Postoje barem dva nivoa za analiziranje ekonomskih posledica stranih investicija na interese zemalja u razvoju. Prvi nivo obuhvata ocenu različitih ekonomskih pokazatelja (na primer, posledice na dohodak, platni bilans, zapošljavanje, itd.) u odnosu samo na zemlje u razvoju koje su primaoci investicija. Drugi nivo uključuje ukupnu […]
Constantine V. Vaitsos – Odnosi između transnacionalnih kompanija i zemalja u razvoju (I)
Struktura odnosa između zemalja i transnacionalnih kompanija koje kontroliše inostrani kapital tumači se u tradicionalnoj ekonomskoj analizi kao, u osnovi, struktura koja pretpostavlja sklad interesa. Tradicionalna analiza izvlači zaključke da uzajamne koristi mogu proisteći iz pokretanja novih ekonomskih aktivnosti, koje su ili podstaknute ili proizilaze iz tokova činilaca proizvodnje, robe i usluga preko nacionalnih granica. […]
Mlada Bosna: Socijalni osnovi – Uticaji – Ljudi – Dve etape
Socijalni osnovi Bosanski ustav od 1914. godine primljen je raznoliko. Prijem je bio neka vrsta ogledala političkih i socijalnih odnosa u zemlji. Građanske političke grupacije smatrale su ustav političkim dobitkom i uspehom. D-r Nikola Stojanović, jedan od vodećih političara toga doba, objavio je, u očekivanju novog ustava, jedan opširniji načelan članak u kome se kaže: […]
Dani Wadada Nabudere – Neokolonijalizam u uslovima multilateralnog imperijalizma
U glavi IX-XI razmotrili smo kako je monopolski kapital podelio svet radi iznalaženja mogućnosti za izvoz finansijskog kapitala, zadobijanje izvora sirovina i otkrivanja damping tržišta za svoju jeftinu robu. Jedini podstrekač svih ovih delatnosti je bio finansijski kapital. Prilikom iznalaženja mogućnosti za izvoz kapitala, finansijska oligarhija posmatra taj kapital kao „višak“ isključivo u tom smislu […]
