Edvard Said – Slike prošlosti, čiste i nečiste
Kako se dvadeseti vek bliži kraju, skoro svuda je izgrađena svest o linijama između kultura, podelama i razlikama koje ne samo da nam omogućuju diskriminisanje jedne kulture od druge, već i da vidimo u kojoj meri su kulture ljudski oblikovane strukture autoriteta i učešća, blagonaklone prema onome što uključuju, inkorporišu i odobravaju, manje blagonaklone prema […]
O Sjedinjenim Državama Evrope – Lenjin i Trocki (Dve perspektive)
O sloganu “Sjedinjene Države Evrope” pisali su Lenjin i Trocki 1915. godine. Različit pristup ovom problemu čini ova dva teksta vrlo zanimljivim za analizu teorijskog pristupa dve linije, naročito po pitanju evrocentrizma i socijalizma u jednoj zemlji. Ovde smo preveli određene delove koji nam se čine važnim, a čitalac može pristupiti celovitim tekstovima na navedenim […]
V. I. Lenjin – O političkom značaju uvreda
Može li pogrdan jezik imati politički značaj? – čitalac će se zapitati. Bez sumnje. Evo primera uzetog iz polja za koje su svi klasno svesni radnici zainteresovani. Nas, pravdiste, pogrdno zovu “uzurpatorima”, ljudima koji nezakonito uzimaju vlast. U martu 1912. godine, plehanovci, vperjodisti, trockisti, likvidatori i mnoštvo drugih grupa “ujedinili” su se kako bi nas […]
Gonzalo Aroho – Ideološka i kulturna delatnost crkve u Latinskoj Americi
Kada se posmatra situacija u Latinskoj Americi začuđuje nas talas represivnih mera nezapamćenog intenziteta koje se danas primenjuju na ovom kontinentu. Naročito na jugu, ovaj talas represalija prati ili dovodi do ekonomske i političke degradacije koja je uočljiva pogotovo u nekada relativno razvijenim i politički stabilnim zemljama kao što su Argentina, Čile i Urugvaj. U […]
Mirjana Gross – Jezgro i periferija industrijske revolucije u Evropi
Danas je prevaziđeno mišljenje da se industrijske revolucije javljaju jedna za drugom ili jedna uz drugu, s istim obeležjima uz nebitne razlike, kao kopije britanske industrijske revolucije. Mnogi naučni rezultati pokazuju da ne postoji standardni uzorak za istraživanje industrijske revolucije na svim područjima gde se ona pojavila, nego da se pokretačke sile industrijalizacije u pojedinim […]
Luis Vitale – Latinska Amerika: feudalna ili kapitalistička?
Kontroverze oko toga da li Latinska Amerika ima feudalne ili kapitalističke karakteristike mogu da izgledaju akademske. Reformistički pokret je, međutim, niz godina svoju političku strategiju temeljio na sledećim pretpostavkama: Španija je bila feudalna država. Španija je prenela svoj srednjovekovni sistem na Novi svet, a kolonizacija se odvijala u uslovima feudalizma. U Latinskoj Americi je izrasla […]
Fernando Henrique Cardoso i Enzo Faletto – Zavisnost i razvoj u Latinskoj Americi
Niz studija o problemu zavisnosti, koje su napravili Latinoamerikanci, naišao je na interesovanje ne samo među naučnicima, već i u širokoj javnosti. U SAD vode se brojne diskusije o prednostima i o slabostima „teorije dependencije“. I u Evropi se raspravlja o tim studijama, mada možda ne s toliko strasti. U Africi su ekonomisti, pod uticajem […]
Fransis Stjuart – Tehnološka zavisnost (II)
Nedostatak kontrole Ekonomska nezavisnost je definisana kao „stanje u kome nacionalne institucije (uključujući privatnike i interesne grupacije) imaju pravo, mogućnost i moć da donose i primenjuju odluke koje imaju uticaja na nacionalnu ekonomiju i njene komponente, bez de jure i de facto prava na veto stranih pojedinaca, preduzeća, interesnih grupacija ili vlada.[1] Ekonomska međuzavisnost između […]
Fransis Stjuart – Tehnološka zavisnost (I)
Teoretičari zavisnosti su zainteresovani za celokupan odnos između razvijenih zemalja i zemalja “trećeg sveta“ [1]; zavisan odnos se odražava kako u kulturnim tako i u ekonomskim karakteristikama zemalja „trećeg sveta“. S ovog gledišta je crnački pokret u francuskoj Africi bio isto toliko borba protiv zavisnosti, koliko i (znatno prozaičnija), strategija nagađanja zemalja Andskog pakta. Zavisan […]
Horhe Luis Borhes – Knjiga
Među različitim čovekovim instrumentima, knjiga, bez sumnje, zadivljuje. Ostali su produžetak njegovog tela. Mikroskop i teleskop, produžetak su njegovog vida; telefon je produžetak glasa; zatim imamo plug i mač, produžetke njegove ruke. Ali knjiga je nešto drugo. Knjiga je produžetak memorije i imaginacije. Kada se u Šoovom Cezaru i Kleopatri govori o Aleksandrijskoj biblioteci, kaže […]
