Generalno i u celini, marksisti ekonomisti nisu uspeli da reše očiglednu protivrečnost između pogoršanja odnosa razmene i zakona radne vrednosti koji, u okviru svojih fundamentalnih hipoteza, ne prihvata nejednakosti osim samo kao slučajne. Radnu vrednost bio je već modifikovao Marx teoremom o cenama proizvodnje, ali Marx, poznato je, nije imao vremena da ode dalje, kao...
Prvi oblik neekvivalentnosti: jednake stope viška vrednosti uz nejednake organske sastave Prethodno izlaganje ukazuje da je realna hipoteza koju nameravamo konačno da usvojimo u pogledu razmene na međunarodnom planu, naime da odsustvo konkurencije faktora rad dopušta različite stope viška vrednosti, dok konkurencija faktora kapital dovodi do tendencije izjednačenja profitnih stopa. Međutim, ostavimo za sada po...
Idrissa je do 1966. bio sekretar vladajuće partije Malija da bi u unutrašnjim konfrontacijama koje su tada zahvatile Sudansku uniju sišao sa političke scene. Iako je pripadao grupi marksistički orijentisanih kadrova, u žestokim diskusijama koje su se tada vodile o daljim putevima socijalističke izgradnje, on se, nasuprot „radikalnom“ krilu u partiji, zalagao za postepenost procesa...
Dok pratimo razvoj socijalističke misli u Trećem svetu prenoseći radove istaknutih marksista sa Crnog kontinenta, treba podsetiti i na njihove početke revolucionarnog delovanja. Doduše, u ovim ranim radovima ne nailazimo na značajne inovacije u pogledu rešavanja onih protivrečnosti koje je stvorila kolonijalna dominacija u Africi, niti vrsne analize onih društvenih i kulturnih specifičnosti značajnih za...
Kontroverze oko toga da li Latinska Amerika ima feudalne ili kapitalističke karakteristike mogu da izgledaju akademske. Reformistički pokret je, međutim, niz godina svoju političku strategiju temeljio na sledećim pretpostavkama: Španija je bila feudalna država. Španija je prenela svoj srednjovekovni sistem na Novi svet, a kolonizacija se odvijala u uslovima feudalizma. U Latinskoj Americi je izrasla...
Mamadou Dia se već 1948. godine našao u francuskom Senatu kao predstavnik Senegala, a 1956. godine izabran je sa Sengorom u francusku Skupštinu. Zauzimao je visoke državne položaje u okviru režima unutrašnje autonomije Senegala, a potom i u nezavisnom Senegalu. Kada je 1962. godine došao u sukob sa predsednikom Sengorom, vršio je dužnost predsednika vlade...
Ovde proveravamo heurističku plodnost polazne hipoteze o društvenoj uslovljenosti mišljenja i ponašanja pripadnika svih društvenih grupacija, njihovim mestom u klasnoj podeli rada, primenjujući je na pokušaj objašnjenja i razumevanja specifičnih ideja i delanja pripadnika grupacije visokoobrazovane inteligencije, zapravo „nove“ sitne buržoazije. Položaj u klasnoj podeli rada pripadnika ove grupacije „subjekata istraživanja“, prema terminologiji Đan Antonija...
Kolonijalna dominacija, upravo zato što je totalna i što zanemaruje različitosti, uspela je zadivljujuće da raščini kulturni život podređenog naroda. Nepriznavanje nacionalne stvarnosti, novi pravni odnosi što ih je uspostavila okupatorska vlast, potiskivanje domorodaca i njihovog načina života na periferiju kolonijalnog društva, ekonomsko razvlaštenje, osiromašenje i sistematsko podjarmljivanje muškaraca i žena omogućuju to predavanje kulture...
U ovom, kao i u sledećim poglavljima, prikazaćemo izvestan broj konkretnih jezičkih politika koje će nam poslužiti kao osnova za kasniju diskusiju, a za početak, prikazaćemo politike koje su suočene sa izrazitom mnogojezičnošću koju u prvo vreme ne nastoje da svedu na jednojezičnost. Slučaj Kine U Narodnoj Republici Kini govori se pedesetak različitih jezika, koje,...
Niz studija o problemu zavisnosti, koje su napravili Latinoamerikanci, naišao je na interesovanje ne samo među naučnicima, već i u širokoj javnosti. U SAD vode se brojne diskusije o prednostima i o slabostima „teorije dependencije“. I u Evropi se raspravlja o tim studijama, mada možda ne s toliko strasti. U Africi su ekonomisti, pod uticajem...