Drug Lenjin mi je često govorio o ženskom pitanju. On je pridavao veliku važnost ženskom pokretu ne samo zbog njegovog sopstvenog značaja već, u izvesnom smislu, kao odlučujućeg činioca u borbi masa. Jasno je, da je podrazumevao potpunu društvenu jednakost žene kao neosporan princip komunizma. Naš prvi razgovor o tom predmetu vodili smo u jesen...
Kategorija: Društvene nauke
V. I. Lenjin – Sovjetska vlast i položaj žene
Dvogodišnjica sovjetske vlasti nagoni nas da bacimo opšti pogled na ono što je za to vreme ostvareno i da razmislimo o značaju i cilju izvršenog prevrata. Buržoazija i njene pristalice optužuju nas da narušavamo demokratiju. Mi tvrdimo da je sovjetski prevrat dao još neviđeni u svetu podstrek razvitak demokratije, i u dubinu i u širinu,...
J. V. Staljin – O pitanjima agrarne politike u SSSR
Grad i Selo Postoji predrasuda koju kultivišu buržoaski ekonomisti, predrasuda o takozvanim „makazama“, kojoj treba objaviti nemilosrdni rat, kao i svim drugim buržoaskim teorijama koje su, na žalost, rasprostranjene u sovjetskoj štampi. Mislim na teoriju koja kaže da je Oktobarska revolucija tobože dala seljaštvu manje nego Februarska revolucija, da Oktobarska revolucija zapravo nije dala seljaštvu...
V. I. Lenjin – O našoj revoluciji
I Prelistavao sam ovih dana Suhanovljeve memoare o revoluciji. Pada naročito u oči pedantizam svih naših sitnoburžoaskih demokrata, kao i svih delija II Internacionale. Da i ne govorimo o tome da su oni neobično plašljivi, da čak najbolji među njima kljukaju sebe raznim ogradama kad je reč o najmanjem odstupanju od nemačkog obrasca, da i...
Ahmed Seku Ture – Isključenje kapitalističke faze
Ovaj tekst Seku Turea izvučen je iz knjige Demokratska partija Gvineje (1965), gde centralno mesto zauzima rasprava o mogućnosti isključenja kapitalističke faze razvoja i neposredan prelaz u višu etapu istorijskog razvoja. To je inače ideja koju su, na ovaj ili onaj način, prihvatali skoro svi afrički mislioci koji su se opredelili za socijalizam, bez obzira...
Karl Marks – Proces rada i proces oplođavanja vrednosti
Proces rada Upotrebljavanje radne snage jeste sam rad. Kupac radne snage troši je na taj način što njen prodavac radi za njega. Time njen prodavac postaje stvarnom delujućom radnom snagom, postaje radnik, što je ranije bila samo mogućnost. Da bi kapitalista predstavio radnikov rad u robama, mora ga pre svega predstaviti u upotrebnim vrednostima, u...
Fransis Stjuart – Tehnološka zavisnost (II)
Nedostatak kontrole Ekonomska nezavisnost je definisana kao „stanje u kome nacionalne institucije (uključujući privatnike i interesne grupacije) imaju pravo, mogućnost i moć da donose i primenjuju odluke koje imaju uticaja na nacionalnu ekonomiju i njene komponente, bez de jure i de facto prava na veto stranih pojedinaca, preduzeća, interesnih grupacija ili vlada.[1] Ekonomska međuzavisnost između...
Fransis Stjuart – Tehnološka zavisnost (I)
Teoretičari zavisnosti su zainteresovani za celokupan odnos između razvijenih zemalja i zemalja “trećeg sveta“ [1]; zavisan odnos se odražava kako u kulturnim tako i u ekonomskim karakteristikama zemalja „trećeg sveta“. S ovog gledišta je crnački pokret u francuskoj Africi bio isto toliko borba protiv zavisnosti, koliko i (znatno prozaičnija), strategija nagađanja zemalja Andskog pakta. Zavisan...
Ernst Bloch – Izrugivanje i omražene slike želja, dobrovoljno humoristične
Uloži li neko prvom prilikom stotine miliona u to da se svi crnci okreče belom uljanom bojom ili od Afrike napravi četverougao, neka me ne čudi. – G. Freytag, Novinari Rečca ali Mnogočemu se neumesno smejemo, što nije veselo. Za svakim koga prati smola rado se smejuljimo, pa ako je pametan, čini to i sam....
Karl Gustav Jung – Struktura duše
Duša, kao ogledanje sveta i čoveka, tako je raznovrsna da se sa beskrajno mnogo strana može posmatrati i procenjivati. Sa psihom nam je kao i sa svetom: sistematika sveta je s one strane čovekovog domašaja, stoga imamo samo praktična pravila i aspekte interesovanja. Svako sebi stvara sopstveni isečak sveta i za svoj privatni svet gradi...