Teorija evolucije je sigurno jedno od najosetljivijih područja nauke. Toliko važnih interesa je uključeno u čitavu priču o evoluciji da bilo kakav argument u vezi sa tom teorijom povlači brojne kontroverze, debate i političke sukobe. Religijski krugovi svaku debatu oko nekih malo važnijih detalja u okviru ove teorije odmah dočekuju uz likovanje i u tome...
U osvit 19. veka, našu planetu naseljavala je milijarda ljudi. U narednih dvesta godina, porasli smo sedam puta. Pre isteka ovog veka, negde 2085, biće nas deset milijardi. S jedne strane, ovakav populacioni bum predstavlja možda najveći izazov čovečanstvu danas. S druge, on je svedočanstvo o uspešnosti ljudske vrste u preživljavanju. Štaviše, sasvim...
Od samog nastanka teorije evolucije koja vidi kompetitivnost između jedinki i zakon jačeg kao osnovni motor razvoja svih vrsta postavilo se pitanje o svrsi empatije u ljudskom psihičkom životu. Sam Darvin nije znao kako tačno da se nosi sa ovim pitanjem. Međutim, mnogi filozofi, a kasnije i psiholozi i biolozi, pozabavili su se tim problemom...
U ekonomiji postoji standardno objašnjenje za nastanak novca i razvoj modernih ekonomija. Ovo objašnjenje potiče još od Adama Smita koji je pretpostavio da su u zajednicama bez novca ljudi trgovali tako što su razmenjivali višak robe sa drugima i tako pribavljali sve što im je potrebno za život. Međutim, takav oblik privrede imao je problem...
Postoji li život nakon smrti? Robert Lanza, profesor Medicinskog fakulteta „Wake Forest“ u Severnoj Karolini, tvrdi da se odgovor na pitanje koje zaokuplja filozofe, naučnike i vernike krije u kvantnoj fizici, odnosno teoriji biocentrizma. Šta je biocentrizam? Da bi se objasnilo značenje biocentrizma, moramo se pozvati na antropički princip koji je veoma bitan...
(izvod iz poglavlja: II Teorija ljubavi) Šta je davanje? Iako nam se čini da je odgovor na to pitanje jednostavan on je zapravo vrlo dvosmislen i zamršen. Najrasprostranjenije nerazumevanje je ono koje pretpostavlja da je davanje “odricanje od” nečega, lišavanje ili žrtvovanje. Osoba čiji se karakter nije razvio iznad nivoa receptivne, izrabljivačke ili sakupljačke...
Njihov odnos je bio ispunjen razmimoilaženjem, ali i divljenjem. Da li je Moskva u najvećem fizičaru 20. veka videla dekadentnog buržoaskog mislioca, ili pak najvećeg prijatelja SSSR? Evo šta kaže Albert Ajnštajn o socijalizmu: „Uveren sam da postoji samo jedan način da se ta teška zla uklone, naime, kroz uspostavljanje socijalističke ekonomije, povezane sa obrazovnim...