Geograf A. Supan u svojoj knjizi o ’’teritorijalnom razvitku evropskih kolonija’’1 daje sledeći kratki pregled toga razvitka pri kraju XIX veka: ”Karakteristika ovog perioda, zaključuje on, prema tome, jeste podela Afrike i Polinezije.” Pošto u Aziji i Americi nema nezauzetih zemalja, tj. takvih koje ne pripadaju nijednoj državi, Supanov zaključak treba proširiti i reći da je...
Dozvolite mi, drugovi, da vas pozdravim u ime Centralnog komiteta naše Partije. Želim, pre svega, da vаšа organizacija uspe što više da pridonese razvoju naših novih društvenih odnosa koji su značajni ne samo za našu zemlju, nego uopšte za međunarodni radnički pokret. Na takvom kongresu teško је izbeći bar neka pitanja novog privrednog sistema. Pokušaću da...
Fatalna privlačnost Meksika Mnogi savremeni zapadni autori zaokupljeni su Meksikom i u svojim delima koriste susret sa Meksikom i meksičkom kulturom kao test zrelosti njihovih literarnih junaka a u isti mah i kulture kojoj oni pripadaju. Na um padaju Pernata zmija D. H. Lorensa, i Pod vulkanom Malkolma Laurija. Lorensov roman, objavljen 1926. godine, manifestuje...
Iz Uvoda u knjigu: Julius K. Nyerere: Freedom and Socialism (Uhuru na Ujamaa) Tanganjikanska afrička nacionalna unija se formalno opredelila za socijalizam od kada je revidirala svoj statut, neposredno pošto je Tanganjika stekla nezavisnost u decembru 1961. godine. Više zakona i političkih odluka donesenih od različitih vlada – i pre i posle unije sa Zanzibarom...
Ovo je jedinstvena revolucija za koju neki drže da protivureči jednoj od najortodoksnijih premisa revolucionarnog pokreta, izražene od strane Lenjina: “Bez revolucionarne teorije nema revolucionarnog pokreta.” Bilo bi pogodno reći da revolucionarna teorija, kao izraz društvene istine, prevazilazi svaki proglas o njoj; to jest, čak i ako teorija nije poznata, revolucija može da uspe ukoliko se istorijska stvarnost...
1. – Ovaj koncept se pojavljuje u Marksovim radovima od onog trenutka kada on formuliše koncept kapitalističkog sistema ili načina proizvodnje. Marks ga međutim nikad nije potpuno razradio. On se razjašnjava, mada nepotpuno, u jednom poglavlju Kapitala koje je ostalo neobjavljeno, pa prema tome i manje neshvaćeno od drugih.1 Zašto? To pitanje sadrži u sebi...
Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin izneo je 2012. godine tezu da su boljševici izvršili čin nacionalne veleizdaje potpisivanjem mirovnog sporazuma sa „pobeđenom Nemačkom“ 1918. To jest da su boljševici učinili da „Rusija izgubi od poražene Nemačke“. Iako je predsednik Komunističke Partije Ruske Federacije Genadij Zjuganov pravovremeno odgovorio predsedniku Putinu i ukazao mu na kontradikcije njegovih...
I – “RACIONALNOST” KAPITALIZMA 1. Predstavljaući kapitalističku ekonomsku delatnost kao racionalnu, ekonomska nauka tvrdi da su potrebe prioritetne. Ona ekonomski proces posmatra jednosmerno i ne pita se o poreklu potreba kao takvih, o njihovom dinamizmu, značenju itd …. Ekonomska nauka tvrdi da potrebe “usmeravaju proizvodnju”, a ne pita se da li potrebe koje zauvek okamenjuje...
Uvod U poslednjih nekoliko decenija, pitanja braka i porodice „rezervisana“ su za oblasti sociologije, psihopatologije i politike. Termini, objašnjenja i osnovne smernice razumevanja braka i porodice utvrđeni su pre više vekova, tako da se više i ne dovode u pitanje. Sociologija se obično bavi strukturom porodice i demografskim promenama, socijalna psihologija analizom vrednosnih sistema, a...
Domarksovski materijalizam razmatrao je pitanja saznanja odvojeno od društvene prirode ljudi, odvojeno od istorijskog razvitka čovečanstva i zato nije mogao da shvati zavisnost saznanja od društvene prakse, to jest zavisnost saznanja od proizvodnje i klasne borbe. Marksisti, pre svega, smatraju da proizvodna delatnost ljudi jeste njihova glavna praktična delatnost, i da ona određuje svaku drugu vrstu...