“Da, moju priču treba da zna ceo svet. Moj brat je bio u Armiji BiH, ja sam bio u HVO, otac mi je bio mobilisan u Vojsci Republike Srpske. Da smo iz jedne kuće, najobičnije radničke familije bili u tri vojske, i hoćete da pričamo o domoljublju, rodoljublju ili patriotizmu? Pa jesu li to bili...
Mamadou Dia se već 1948. godine našao u francuskom Senatu kao predstavnik Senegala, a 1956. godine izabran je sa Sengorom u francusku Skupštinu. Zauzimao je visoke državne položaje u okviru režima unutrašnje autonomije Senegala, a potom i u nezavisnom Senegalu. Kada je 1962. godine došao u sukob sa predsednikom Sengorom, vršio je dužnost predsednika vlade...
Niz studija o problemu zavisnosti, koje su napravili Latinoamerikanci, naišao je na interesovanje ne samo među naučnicima, već i u širokoj javnosti. U SAD vode se brojne diskusije o prednostima i o slabostima „teorije dependencije“. I u Evropi se raspravlja o tim studijama, mada možda ne s toliko strasti. U Africi su ekonomisti, pod uticajem...
Ovaj tekst Seku Turea izvučen je iz knjige Demokratska partija Gvineje (1965), gde centralno mesto zauzima rasprava o mogućnosti isključenja kapitalističke faze razvoja i neposredan prelaz u višu etapu istorijskog razvoja. To je inače ideja koju su, na ovaj ili onaj način, prihvatali skoro svi afrički mislioci koji su se opredelili za socijalizam, bez obzira...
Ako je iko od nas došao sa sumnjama o kvalitetu, snazi, zrelosti i vitalnosti Kubanske revolucije, sve potencijalne sumnje su uklonjene svim onim što smo bili u mogućnosti da vidimo. Naša srca greje nepokolebljiva sigurnost koja nam daje hrabrost u teškoj ali slavnoj borbi protiv zajedničkog neprijatelja: ne postoji sila u svetu koja može uništiti...
Ustavotvorna skupština nije ništa drugo do borba između istine naroda i laži kapitala. U januaru 2008. godine saznalo se da je Bušova administracija barem 938 puta izrekla laži koje se tiču Iraka, uveravajući da ova zemlja raspolaže oružjem za masovno uništenje. Druga invazija na Irak koja se odigrala 2003. godine, sprovedena je tako pod velom...
U glavi IX-XI razmotrili smo kako je monopolski kapital podelio svet radi iznalaženja mogućnosti za izvoz finansijskog kapitala, zadobijanje izvora sirovina i otkrivanja damping tržišta za svoju jeftinu robu. Jedini podstrekač svih ovih delatnosti je bio finansijski kapital. Prilikom iznalaženja mogućnosti za izvoz kapitala, finansijska oligarhija posmatra taj kapital kao „višak“ isključivo u tom smislu...
Iz ove teme uzimam dva glavna pitanja: a) postavljanje pitanja, b) oslobodilački pokret ugnjetenih naroda i proleterska revolucija. Postavljanje pitanja Za poslednje dve decenije nacionalno pitanje pretrpelo je niz najozbiljnijih promena. Nacionalno pitanje u periodu Internacionalne i nacionalno pitanje u periodu lenjinizma ni izdaleka nisu jedno te isto. Ona se duboko razlikuju jedno od drugog...
Pitanje (ne)ravnomernog razvoja jedno je od definišućih pitanja savremenog doba, pogotovu imajući u vidu proces dekolonijalizacije započet 60-ih godina koji je, nakon vekova političke kontrole i ekonomskog iskorišćavanja od strane evropskih kolonijalnih sila, trebalo da stvori preduslove za samostalni razvoj većeg dela svetske populacije. Međutim, nada da će se novi odnosi uspostaviti na ravnopravnim odnosima...
Kolonijalni proces u jezičkoj ravni Kolonijalizam nije nikada puko sukobljavanje dveju zajednica, sukobljavanje iz kojeg izostaje klasna borba. Kao ekonomsko-politička pojava, on teži da onde gde se javi stvori klasnu podelu kakva postoji tamo odakle potiče. Stoga se u kolonijama uvek nađe nekolicina klasnih kolaboranata koja se obogaćuje eksploatišući sopstveni narod, a to je plaćena...