O sloganu “Sjedinjene Države Evrope” pisali su Lenjin i Trocki 1915. godine. Različit pristup ovom problemu čini ova dva teksta vrlo zanimljivim za analizu teorijskog pristupa dve linije, naročito po pitanju evrocentrizma i socijalizma u jednoj zemlji. Ovde smo preveli određene delove koji nam se čine važnim, a čitalac može pristupiti celovitim tekstovima na navedenim...
Marksistička estetika je koncepcija koja nastoji da protumači smisao umetničkog stvaranja. Marksistička umetnička kritika, međutim, nije samo estetička kritika. Marksiti nisu samo kabinetski radnici nego i aktivni politički borci, stoga marksistička kritika nije samo estetička nego i društveno-politička kritika umetnosti. Mnogi značajni predstavnici marksističke estetike zauzimaju različita gledišta. Pored Marksa i Engelsa, u red najznačajnijih...
Relevantan činilac, koji je u konkretnom smislu uticao neposredno na masovno političko i fizičko pokretanje seljaštva, njegovo političko odvajanje od kapitalizma okretanjem protiv monarhije i ulazak u narodnooslobodilački ustanak — bio je odnos KPJ prema seljaštvu. S jedne strane, reč je o odnosu seljaštva prema marksističkoj ideologiji, a time i Komunističkoj partiji Jugoslavije. Naime, od...
Dvogodišnjica sovjetske vlasti nagoni nas da bacimo opšti pogled na ono što je za to vreme ostvareno i da razmislimo o značaju i cilju izvršenog prevrata. Buržoazija i njene pristalice optužuju nas da narušavamo demokratiju. Mi tvrdimo da je sovjetski prevrat dao još neviđeni u svetu podstrek razvitak demokratije, i u dubinu i u širinu,...
I Prelistavao sam ovih dana Suhanovljeve memoare o revoluciji. Pada naročito u oči pedantizam svih naših sitnoburžoaskih demokrata, kao i svih delija II Internacionale. Da i ne govorimo o tome da su oni neobično plašljivi, da čak najbolji među njima kljukaju sebe raznim ogradama kad je reč o najmanjem odstupanju od nemačkog obrasca, da i...
Uloži li neko prvom prilikom stotine miliona u to da se svi crnci okreče belom uljanom bojom ili od Afrike napravi četverougao, neka me ne čudi. – G. Freytag, Novinari Rečca ali Mnogočemu se neumesno smejemo, što nije veselo. Za svakim koga prati smola rado se smejuljimo, pa ako je pametan, čini to i sam....
Iz ove teme uzimam dva glavna pitanja: a) postavljanje pitanja, b) oslobodilački pokret ugnjetenih naroda i proleterska revolucija. Postavljanje pitanja Za poslednje dve decenije nacionalno pitanje pretrpelo je niz najozbiljnijih promena. Nacionalno pitanje u periodu Internacionalne i nacionalno pitanje u periodu lenjinizma ni izdaleka nisu jedno te isto. Ona se duboko razlikuju jedno od drugog...
Ovo je jedinstvena revolucija za koju neki drže da protivureči jednoj od najortodoksnijih premisa revolucionarnog pokreta, izražene od strane Lenjina: “Bez revolucionarne teorije nema revolucionarnog pokreta.” Bilo bi pogodno reći da revolucionarna teorija, kao izraz društvene istine, prevazilazi svaki proglas o njoj; to jest, čak i ako teorija nije poznata, revolucija može da uspe ukoliko se istorijska stvarnost...
Domarksovski materijalizam razmatrao je pitanja saznanja odvojeno od društvene prirode ljudi, odvojeno od istorijskog razvitka čovečanstva i zato nije mogao da shvati zavisnost saznanja od društvene prakse, to jest zavisnost saznanja od proizvodnje i klasne borbe. Marksisti, pre svega, smatraju da proizvodna delatnost ljudi jeste njihova glavna praktična delatnost, i da ona određuje svaku drugu vrstu...
“Zavisnost” predstavlja najnoviji eufemizam na dugoj listi takvih termina. Nema sumnje da je njegova prvobitna namena bila kritička. Taj termin sam po sebi je proizašao iz “srtrukturalističkih” teorija latinskoameričkih naučnika, a svrha mu je billa da opovrgne teorije “modernizacije” i ,,razvoja” i gledišta “monetarističke” politike. Andre Gunder Frank odredio je njegove intelektualne izvore i njegova...