U turskom gradu Sivasu 2. jula 1993. godine dogodio se masakr. Na smrt je spaljeno 37 osoba nakon što je rulja opsela hotel u kojem su bile smeštene zvanice alavitskog festivala u tom mestu. Mnogo je pesama napisano o ovom fašističkom masakru, ali je najslavnija pesma alavitskog muzičara Ašika Mahzunija Šerifa. U toj pesmi satirizuje drugog alavitskog muzičara zbog oklevanja da protiv rulje upotrebi pištolj, a koji je mogao da smanji broj žrtava.

Poruka ove anegdote je: „Ako se oružje ne upotrebi u pravom trenutku, može doći do većeg stradanja nego u slučaju da se upotrebi.“

Smrt i veličanstvena sahrana Berkina Elvana

Kapsula suzavca pogodila je 14-godišnjeg Berkina Elvana u glavu tokom junskih protesta u Istanbulu prošle godine (takozvani #OccupyGezi protest). Borio se devet meseci i preminuo sa 15 godina. Berkinova sahrana je bila najmasovnija sahrana održana u turskoj istoriji (navode se brojke između 1,2 i 3 miliona ljudi). Na društvenim mrežama u sećanje na njega pisalo je 14 miliona ljudi, a najpopularniji moto je bio: „Primili smo naređenje od Berkina Evana“, kao aluzija na priznanje premijera Erdogana da je policija, koja je tokom protesta ubila osam osoba, postupala po njegovom naređenju. Zato narod sada kaže da osuđuje i proklinje njegove ubice po naređenju koje su primili od Berkina, 15-godišnjeg dečaka kojeg je ubila policija.

Berkin Elvan, ipak, nije bio samo dečak, već i revolucionar. Da maloletno lice ne može imati politički stav, praznoverje je građanskog prava. Mnoge Berkinove slike, video snimci, kao i pitanja i odgovori na internet servisu Ask.Fm ukazuju da je bio simpatizer DHKP/C (Revolucionarna narodnooslobodilačka partija – front) koji je veoma snažan u Okmejdanu, istanbulskoj četvrti u kojoj je živeo i u kojoj je ubijen.

Provokacija u Okmejdanu

Ova revolucionarna organizacija, sa ostalim revolucionarnim i levičarskim grupama, organizovala je veoma mirnu sahranu u Okmejdanu. Čak su ih i građanski novinski kolumnisti hvalili za ovaj ogroman i savršeno organizovan događaj. Međutim, iste večeri provokacije su ciljale Berkinov komšiluk. Takozvane AK Genčlik (omladinski ogranak vladajuće AKP) i Kasimpaša 1453 (navijačka grupa manjeg fudbalskog kluba koja deluje kao paravojna formacija AKP) organizacije napale su kvart i pretile da će izvršiti prepad na kuću Berkinove porodice. Video snimci (na primer, snimak koji je objavio nacionalni list „Radikal“) pokazuju da su nosili palice. Inerventna policija je celo područje pokrila gustim dimom suzavca da bi omogućila ovu provokaciju. Prilikom samoodbrane revolucionarnih grupa jedan od napadača, Burak Džan Karamanolu je poginuo.

Kao što se i moglo očekivati, vlada i premijer su pokušali da iskoriste ovaj događaj protiv revolucionarnih militanata. Od tada Okmejdan je pod neprestanim napadima policije. Miroljubivi učesnici Gezi pokreta, koji su pružali podršku Berkinu, ali oklevaju da podrže i Berkinov kvart, postali su još miroljubiviji. Međutim, težište je ponovo promenjeno pojavom novog snimka i situacija delimično vraćena u ravnotežu. Na tom snimku jedan član AK Genčlika, kao što je bio i Burak, noseći nož i pištolj, preti i zlostavlja putnike metroa. Kao da je bila u pitanju scena iz filma, napasnika kažnjava jedan od putnika. To je pokazalo da premijerov AK Genčlik nije naivna politička grupa već paravojna formacija odgovorna i za smrt Alija Ismaila Korkmaza tokom Grzi protesta.

Čekati smrt vezanih ruku?

Očigledno je da su provokacija protiv Okmejdana i Burakova smrt upozorenje pacifistima da ne podrže Berkinovo naselje. To je dovelo do toga da su, sasvim ironično, milioni marširali u znak podrške Berkinu, ali mnogo manje njih je pokazalo saosećanje sa zastrašivanjem nad Berkinovim kvartom. To je ohrabrilo premijera da izjavi da je Berkin Elvan terorista, te da nahuška svoje pristalice protiv Berkinove majke koja se usudila da ukaže na očito: „Ubica mog deteta je premijer Erdoan.“

Istorija Turske je puna stradanja alevita. U Marašu 1978, u Sivasu 1993. godine rulje pod zaštitom policije brutalno su ubile desetine alevita. Da li neko zaista očekuje da narod iz Okmejdana, kvarta pretežno naseljenog alevitima, čeka da ih ubiju vezanih ruku i nogu? I Buraka Džana je vlada gurnula u smrt, isto kao i Mustafu Sarija, policajca koji je preminuo nakon pada s mosta tokom Gezi protesta, Ahmeta Kučuka, koji je preminuo od srčanog udara uzrokovanog trovanjem suzavcem tokom suzbijanja komemoracije Berkinu Elvanu u Dersimu.

Svi oni koji stoje rame uz rame sa turskim narodom koji je pod stalnim napadima fašista, treba da znaju da sve što čini narod Okmejdana, čini po „naređenju Berkina Elvana“.

Ovaj tekst je sažetak članka objavljenog na Fraksiyon.Org na turskom jeziku. Original možete naći na adresi: http://fraksiyon.org/okmeydani-emri-berkinden-alir/