Eugenika – nauka rasizma i diskriminacije, od njenog nastanka do danas

Eugenika je pseudonauka koja podrazumeva program za poboljšanje ljudske vrste i to tako što bi trebalo sprečiti „inferiorne ljude“ da imaju decu (negativna eugenika) i podsticati one „superiorne“ da se što više razmnožavaju (pozitivna eugenika). Pojam je nastao od dve grčke reči (eu- i genos) što bi u bukvalnom prevodu značilo „dobri geni“. Prema ideji eugenike, ljudski progres je ugrožen širenjem gena (kroz reprodukciju) siromašnih, slabih i bolesnih koji bi trebalo da budu eliminisani prirodnom selekcijom.(1) Otac eugenike je engleski naučnik Fransis Galton, mada ga neki smatraju dedom, jer eugenika nije imala nekog velikog uspeha u Velikoj Britaniji ni u Galtonovo vreme, ni kasnije, a za oca uzimaju Čarlsa Davenporta, američkog naučnika zbog toga što je ova pseudonauka imala velikog uspeha u SAD. Galton je, inspirisan delom „Poreklo vrsta“ svog rođaka Čarlsa Darvina, a pogotovu poglavljem koje se bavi razmnožavanjem domaćih životinja, izmislio termin eugenika i prvi je naučnik koji je predložio koncept nasleđa prema kome su ljudska bića samo pasivni prenosioci, što znači da roditelji ne prenose svojoj deci ono što su tokom svog razvoja stekli, već isključivo neke karakterne osobine koje su i sami stekli rođenjem. Taj koncept nasleđa je bio propraćen potpuno fatalističkim pogledom na bolesti, delinkvenciju i siromaštvo. No, u Galtonovo vreme eugenika još nije pobudila veliko interesovanje. Eugenetska ideologija se razvija nešto kasnije. Kada govorimo o eugenetskoj ideologiji to znači da je eugenika u jednom trenutku u istoriji postala oruđe za pravdanje odnosa socijalne neravnopravnosti. Svima je odveć poznat užas koji je donela ta ideologija u nacističkoj Nemačkoj, gde je između 1933. i 1937. godine sterilizovano oko 400.000 ljudi koji su smatrani psihofizičkim otpadom, oko 70.000 mentalnih bolesnika je eutanazirano i milioni Jevreja, Roma i Slovena su pobijeni u ime „rasne čistoće“. No, koreni te ideologije su malo manje poznati.

Prema istraživanjima Edvina Bleka, Harija Bruiniusa i drugih naučnika, novinara i pisaca, prvih šest decenija dvadesetog veka u Americi stotine hiljada Amerikanaca i pripadnika drugih naroda je bilo onemogućeno da nastave svoju lozu kroz reprodukciju. Odabrani zbog porekla, rase ili religije bivali su sterilisani, pogrešno smeštani u psihijatrijske institucije u kojima su masovno umirali. Zabranjivano im je venčavanje, a mnoge su američke birokrate i nasilno razvele. Ovaj pohod nije vođen vojskom i oružjem, nego grupom univerzitetske elite, cenjenih naučnika, profesora, bogatih industrijalaca i državnih činovnika, koji su se našli u zajedničkom rasističkom, pseudonaučnom pokretu nazvanom eugenika. Njihov cilj bio je stvaranje superiorne severne (bele) rase. U ovaj pohod su bile uključene institucije koje i danas postoje i vrlo su cenjene, kao što je Karnegi institucija, međunarodna federacija za planirano roditeljstvo, Rokfeler fondacija i mnoge druge. Bez obzira na to što je većina Amerikanaca bila protiv nasilne sterilizacije, kao ni na to što je ta „nauka“ bila vrlo sumnjivog karaktera, moćna elita je odlučila da stvori superiornu rasu i, ne pitajući nikoga za mišljenje, odlučno se bacila na ostvarenje tog projekta. Prvu konferenciju za „rasno poboljšanje“ organizovao je Džon Harvej Kelogs (tvorac kukuruznih pahuljica), koji je tvrdio da, pošto umemo da napravimo odlične rase konja, krava i svinja, možemo da napravimo i takvu rasu ljudi.

Uz pomoć vrlo sumnjivih testova inteligencije eugenisti bi etiketirali ljude kao glupe, retardirane i smestili bi ih u mentalne institucije gde bi ih nasilno sterilisali. Ti testovi su se svodili uglavnom na poznavanje engleskog jezika i američke kulture, te je većina imigranata koja ne govori engleski jezik, kao i autohtonih naroda i Afroamerikanaca, koji su živeli u siromaštvu daleko od američkih kulturnih manifestacija, smeštana u te institucije. Osim toga su na osnovu registara stanovništva tražili svaki trag etničke pripadnosti drugim rasama i tim ljudima zabranjivali da se venčavaju sa pripadnicima bele rase.

Američki eugenisti su takođe prvi koji predlažu eutanaziju kao rešenje za „nepodobne“. Priče o gasnim komorama i drugim metodama eutanazije bile su aktuelne mnogo pre no što je predsednik Vudrou Vilson zatražio da se smrtonosni gas koristi za hemijski rat, i mnogo pre no što je Nevada odobrila prvu takvu komoru u kojoj je 1921. godine cijanidom usmrćen ubica kineskog porekla.

Dok su u svojim mentalnim institucijama istrebljivali „nepodobne“ koji su već na američkom tlu, eugenisti su u isto vreme stvarali imigracione zakone po kojima bi pripadnike pojedinih naroda trebalo sprečiti da se dosele u Ameriku. Svesni činjenice da su Amerikanci svi imigranti, oni su smatrali da je imigracija do 1890. godine pozitivna, a ona posle koje je ubrajala i jugoistočne Evropljane smatrana je negativnom. Tako su, i pored već vrlo reakcionarnih imigracionih zakona, eugenisti poput Čarlsa Davenporta, Džona Meriama i Harija Lauflina tražili da se ograniči imigracija iz jugoistočne Evrope i da se favorizuje imigracija iz severozapadne Evrope. Prema tvrdnjama Davenporta, ukoliko bi se dozvolila dalja imigracija Balkanaca i generalno mediteranskih naroda, Amerikanci bi postali tamnije puti, razvili bi veće sklonosti ka muzici i drugim umetnostima, a ne nauci, povećao bi se seksualni kriminal…

Feministički pokret Margaret Sanger je takođe nastojao svim silama da se uključi u eugenetski program, ali njene težnje da se ograniči reprodukcija i među „poželjnom rasom“ nije naišla na odobravanje eugenista. Prema Blekovim tvrdnjama, feministički pokret u Americi je propovedao eugenetske zakone mnogo pre samog Davenporta. Feministkinja Viktorija Vudhul je govorila da se mora ograničiti reprodukcija bolesnih i siromašnih. Takođe je smatrala da retardirana deca potiču iz imigrantskih porodica. Sangerova je zdušno podržavala ove poglede i okruživala se najvećim rasističkim elementima u eugenici kao što je Lodrop Stodard, koji je napisao knjigu „Rast boja protiv bele svetske suprematije“. No, kao što rekosmo, njene težnje za kontrolom rađanja i među pripadnicima bele rase nisu naišle na odobravanje eugenista, te se ova dva pokreta nikad nisu u potpunosti ujedinila. 

Eugenetski imigracioni zakoni su ih podstakli na traženje krajnjeg rešenja na globalnom nivou, te su mnoge „nepoželjne“ narode poistovećivali sa bakterijama i virusima koje treba izolovati iz zdravog „severnog tela“. Prvi internacionalni kongres eugenike održan je u Londonu 1912. godine, no, kao što rekosmo, eugenika nikad nije uspela da se u potpunosti ukoreni u Engleskoj. Prvi ozbiljan prodor ove pseudonauke u Evropi se dešava u skandinavskim zemljama, a najvećeg maha je uzela u Hitlerovoj Nemačkoj. Dva američka eugenetska naučnika, Madison Grant i Glejd Vitni, sastala su se 1930. godine da razmene pisma jednog nemačkog poklonika koji je Grantovu knjigu u svom pismu nazvao „svojom Biblijom“. Beše to Adolf Hitler.

Užasni genocid koji je počinila nacistička Nemačka je svima opštepoznat, no mnogobrojni medicinski eksperimenti vršeni na logorašima su i dan-danas manje poznati, kao i činjenica da mnoga medicinska dostignuća savremenog Zapada vuku korene iz tih eksperimenata. Mnogi pronalasci su bivali dokumentovani u nemačkim medicinskim novinama, ali su izlazili i u američkim. Teme su se bavile raznim bolestima, od reumatizma, preko srčanih problema, tuberkuloze, očnih bolesti, bolesti gastrointestinalnog sistema, do moždanih funkcija… Nakon rata mnogi nacistički naučnici su emigrirali u Ameriku gde su dobili imunitet u zamenu za svoje pronalaske. Mnoge ugledne institucije na Zapadu i danas čuvaju uzorke uzete logorašima za istraživanja. Tako je 1989. godine Institut Maks Plank priznao da u ima svojoj kolekciji trideset uzoraka tkiva za moždana istraživanja, a 1997. godine grupa istraživača je otkrila da Bečki univerzitet za neurologiju i dalje ima četiri stotine moždanih tkiva žrtvi. U brojnim drugim institucijama koje su bile pod nacističkom Nemačkom za vreme rata došlo je do sličnih otkrića. Ovakva eksperimentisanja su vršili i Amerikanci i na samom kraju Drugog svetskog rata, kao što je bio slučaj sa namernom zarazom Gvatemalaca gonorejom i sifilisom 1945. godine. Hilari Klinton je uputila 2010. godine izvinjenje zbog učešća američke vlade u ovim eksperimentima.

Nakon rata i suđenja u Nirnbergu, termin eugenika se masovno napušta u zapadnim naučnim krugovima. On biva zamenjen terminom genetika i genetska istraživanja. Ta savremena istraživanja teže poboljšanju ljudske egzistencije bez obzira na rasnu i drugu pripadnost, zasniva se na individualnom izboru i, po svemu sudeći, obeležava potpuni razvod od eugenike. No, da li su eugenetska stremljenja danas zaista napuštena? Mnoga zbivanja širom sveta govore o tome da nažalost nisu.

Pre svega, možemo konstatovati da je istim grupacijama ljudi onemogućena sloboda kretanja. Izgovori za takvu politiku i zakone danas su naravno znatno različiti od eugenetskih, ali rezultat je ipak isti. Iz kolonijalnih prešli smo u neokolonijalne odnose. Zapadne zemlje s jedne strane drže geostrateške pozicije i crpu prirodne i druge resurse tzv. nerazvijenih zemalja, koje zbog njihove pljačke i ne mogu da se razviju, a sa druge strane onemogućavaju stanovništvo tih zemalja da dođe po svoje na Zapad. Zatim, konstatujemo da se širom sveta (osim na Zapadu) dešavaju čudne medicinske „greške“, kao što je skoro bio slučaj sa vakcinama za tetanus u Keniji, gde je petsto hiljada žena primilo vakcinu kontaminiranu HCG hemikalijom koja uzrokuje spontane pobačaje. Tvrdnje da su te vakcine greškom kontaminirane su apsurdne budući da ta hemikalija apsolutno nema šta da traži blizu proizvodnje vakcina ukoliko se ne želi postići efekat sterilizacije. Činjenica da su vakcinisane samo žene koje su u plodnoj dobi, kao i učestalost revakcinacija takođe govore o tome da ta kontaminacija nije slučajna. U SAD je 2013. godine u kalifornijskom zatvoru sterilisano 150 žena zato što su recidivisti. Ovakve vesti su dakle i dalje aktuelne i, da ironija bude veća, u Izraelu se danas vrši nasilna sterilizacija afričkih imigranata, što izraelske vlasti ne negiraju.

Možemo zaključiti da se eugenika kao takva više ne pominje, ali daleko da je njena praksa u potpunosti zamrla. Većina današnjih levičara svodi nejednake odnose među ljudima na klasne razlike. One dakako postoje i, kao što smo mogli videti, takođe su meta interesovanja eugenike. Videli smo da je tu lumpenproletarijat među prvima na udaru, ali ne i prvi. U modernom svetu rasizam je još uvek i te kako prisutan i ima vrlo bitnu ulogu u odluci o tome ko će imati neprikosnoveno pravo na život, a ko ne. Borba za bolji svet nije samo borba protiv klasnih razlika, nego i borba protiv rasizma.

Ljiljana Savić

Izvori:

http://eugenicsarchive. ca/discover/tree/5233ce935c2ec500000000ab

http://sh.wikipedia. org/wiki/Eugenika

http://www.american-buddha. com/lit.waragainstweakblack. toc. htm

http://betterforalltheworld. brown-bear. com/p3.htm

http://www.ushmm. org/learn/students/learning-materials-and-resources/mentally-and-physically-handicapped-victims-of-the-nazi-era/forced-sterilization

http://www2.webster. edu/~woolflm/forcedsterilization. html

http://www.larecherche. fr/ressources/mot-du-jour/eugenisme-16–02–2009–68410

http://www.huffingtonpost. fr/jean-gayon/pratique-eugenisme_b_3293243.html

http://www.nlm. nih. gov/nativevoices/timeline/543.html

http://countercurrentnews. com/2015/03/nurses-coming-clean-about-super-race-forced-sterilizations/

http://rollingout. com/news/johns-hopkins-university-sued-std-experiments-people-color/

http://theantimedia. org/1-billion-lawsuit-government-funded-studies-intentionally-infected-people-with-stds/

http://www.npr. org/blogs/thetwo-way/2013/07/09/200444613/californias-prison-sterilizations-reportedly-echoes-eugenics-era

http://allafrica. com/stories/201502150078.html

http://www.voltairenet. org/article186917.html

http://www.globalresearch. ca/tetanus-vaccines-spiked-with-sterilization-chemical-in-kenya/5443009

 

(1) http://sh.wikipedia.org/wiki/Eugenika

Ostavite komentar