Ekonomski rat u Venecueli: veštačka nestašica samo za siromašne

Dok vođe Bolivarske revolucije u Venecueli vode upornu borbu protiv ekonomskog rata koji nameću desničarski i proimperijalistički krugovi gurajući zemlju u nestašicu osnovnih životnih proizvoda, Zapad i njegove neoliberalne marionete krivicu svaljuju na nesposobnost čavizma i državnih vlasti.

Ko je u pravu otkriva nam Agustin Očotorena, baskijski preduzetnik sa boravištem u Karakasu kojem je dozlogrdilo da mu poznanici iz Španije pod utiskom propagandne mašinerije govore kako u Venecueli nema hrane i da je nivo siromaštva poput onog u afričkim zemljama. On je na svojoj Fejsbuk stranici počeo da objavljuje fotografije iz prodavnica prehrambenih namirnica u kvartovima više srednje klase prestonice Venecuele.

Njegov zaključak je da se gotovo radi o dva sveta: u jednom mnogi žive u siromaštvu i nemaju novca da prežive, a u drugom više klase žive po životnom standardu višem nego u Evropi.

„Ako imaš novca možeš naći viski od 18 godina, venecuelanski rum, francuski šampanjac, rusku ili švedsku votku, belgijske bombone, meso, jastoga, markiranu garderobu, ekskluzivne restorane, spektakularne diskoteke, plaže s jahtama,  klubove za golf, jahanje, tenis, fudbal i ceo jedan svet u kojem nema siromašnih, deca i žena su plavokosi i plavooki, idu u ekskluzivne škole, univerzitete, a zabavljaju se na mestimga gde su jedini crnci i siromasi konobari, uslužno osoblje i obezbeđenje”, objašnjava on.

Očotorena objašnjava da privatni sektor vrši pritisak veštačkom nestašicom i nije mu bitno da li će prodavati manje ili uopšte prestati sa prodajom jer znaju da će povratiti tržište kada im se budu ispunili zahtevi. On takođe objašnjava kako funkcioniše ovaj mehanizam. Sa jedne strane, luksuzni supermarketi uvoze direktno i cene vezuju za vrednost dolara, a „normalne” prodavnice uvoze preko veletrgovinskih preduzeća, malih uvoznika i državne distribucije. U ovom drugom slučaju problem predstavlja nestašica zaliha dolara uzrokovana padom cene nafte, te su proizvodi mahom domaće proizvodnje.

„Dok se održavala cena nafte, vlada Venecuele je uvozila hranu svakakvog tipa, a dolare davao uvoznicima koji su vršili prevaru time što su zacenjivali dolar na hiljade načina i podmićivali državne funkcionere da im izdaju uverenja da su, primera radi, uvezli tri kontejnera sa vozilima iako su uvezli samo jedan”, kaže Baskijac. Ovome se treba dodati i šverc u Kolumbiju kao i preprodaja subvencionisanih proizvoda.

Njegov zaključak je da se svakako radi o ratu protiv naroda Venecuele. Procenite sami…

Liked it? Take a second to support Stefan Martinović on Patreon!

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.