Jugosloven na prvim linijama fronta u Ažiru

Foto: Film “Dosije Labudović”

Rođen 1926, jugoslovenski fotograf Stevan Labudović se u Alžiru smatra kao jedna od ličnosti koje su dale najaktivniji doprinos alžirskoj oslobodilačkoj borbi, sa oružjem kojim je savršeno znao da barata – svojom kamerom ili foto aparatom, kojima je ovekovečio istorijske trenutke u zaraćenom Alžiru.

Ratni fotograf, Stevan Labudović je takođe bio i lični fotograf jugoslovenskog lidera Josipa Broza Tita. Tokom 1959. godine on odlučuje da uđe u Alžir preko Tunisa da bi snimao i slikao rat u svom prvom uporištu Aures. Tu je upoznao brojne mudžahedine sa kojima je i kasnije ostao u prijateljskim odnosima, među njima pukovnika Slimana Hofmana, Salima Saadija ili pak Ahmeda Aguna.

Prilikom proslave pedesetogodišnjice nezavisnosti Alžira, na koju je bio pozvan da bi prisustvovao ceremoniji, ali i da bi bio počastvovan, evocirao je uspomene na te ljude sa velikom emocijom. „Oni su se borili oružjem, reče on, a ja mojom kamerom, jer cilj nam je bio isti, borba za slobodu.“ Seća se pre svega koliko je za alžirske borce značila njegova prisutnost na njihovoj strani, i pogotovu koliko je vredelo svedočanstvo njegovih snimaka kad se jednom prenesu u svetu. „Pri svakom bombardovanju, pričao je on, da bi me zaštitili moji drugovi bi me pokrivali svojim telima.“

Deset godina kasnije dodao je: “Budila me je i uspavljivala artiljerija. Ne znam kako sam to uspeo uopšte da prihvatim, skoro mi je bilo normalno, više ništa nisam registrovao. Nisam se ničega plašio, bombardovanja, raketa… Strašne su mi bile samo napalm bombe, jer kad vas pogodi gorite živi, samo sam se toga plašio. Kada vidite taj užas, to je strašno.“

Desetine fotografija Stevana Labudovića bile su eksponirane u Alžiru, prvi put 2007 prilikom zvaničnog priznanja koje je mu je bilo odano, pa zatim u maju 2013 na izložbi pod nazivom „Ratni fotogafi, ratnici crno-belog“, organizovanoj u Muzeju moderne i savremene umetnosti prilikom proslave pedesetogodišnjice nezavisnosti Alžira. Prema istraživačima, Stevan Labudović je snimio osamdeset i tri kilometara filma, što predstavlja jedno neprocenjivo bogatstvo, koje nije još u potpunosti otkriveno. Poznato nam je pak da institucije nacionalnih arhiva poseduju 27 filma i 274 fotografija koje su delo Stevana Labudovića za vreme rata za nacionalnu slobodu.

U svojstvu člana OCFLN (Civilna organizacija Fronta za nacionalnog oslobođenja) Stevan Labudović je odlikovan od strane Alžirske države za sve usluge koje je učinio revoluciji, primivši iz ruku predsednika republike Abdelaziza Buteflike medalju Nacionalne zasluge prilikom proslave pedesetogodišnjice nezavisnosti.

Među fotografijama koje su proslavile Stevana Labudovića podvlače se često one koje pokazuju oficire ALN-a (nacionalne vojske za oslobođenje). Na tim fotografijama možemo prepoznati i bivšeg predsednika Šadli Benđedida, blizu tunižanske granice, okruženog predstavnicom internacionalnog crvenog krsta i drugim mudzahedinima, prilikom sahrane antikolonijalnog militanta poreklom sa Martinika, Franca Fanona, 6, decembra 1961. Stevan Labudović je prisustvovao svim značajnim trenucima alžirske revolucije kroz sve zone alžirskih pokrajina, kroz istorijski Aures-Nememša, i duž te sekcije smrti duplo zatvorene Šalovim i Moriceovim linijama. On ih je ovekovečio na slikama koje danas predstavljaju nepresušni izvor za istraživače i istoričare. Samo što je ponekad pristup tim arhivama prilično komplikovan, zato što ih alžirski institut arhiva ili srpski nadležni organi nisu još deklasifikovali. Mnogi autori se žale na to, između ostalog.

Drugi fotografi, reporteri bivše Jugoslavije, građani sadašnje Srbije, učestvovali su u alžirskom ratu za oslobođenje, od kojih je najpoznatiji Zvonko Pečar, koji je kasnije napisao doktorsku tezu o borbi za alžirsko oslobođenje. Mora se reći da je bivša Jugoslavija, zajedno sa Kinom i zemljama severne Afrike, među zemljama koje su mnogo pomogle Alžir u njegovoj borbi protiv kolonijalizma. U tom svojstvu, ona je bila, 12, juna 1959, prva evropska država koja je priznala Privremenu vladu Republike Alžir (GPRA), što je Francusku navelo da odmah prekine diplomatske odnose sa Beogradom.

To nije sprečilo socijalističku vladu Jugoslavije da nastavi da pruža višestruku pomoć borbenom Alžiru, Privremenoj vladi Republike Alžir i svim anti-kolonijalnim militantima koji su išli da se bore oružano, da slikaju ili leče alžirce, kao što su brojni jugoslovenski doktori, koji su se mobilisali za vreme tih ratnih godina da spasu brojne Alžirce ranjene tokom borbi, a jugoslovenske bolnice su redovno primale alžirske ranjenike i teške bolesnike. Mnoga alžirska istorijska svedočanstva ističu tu nepokolebljivu, i u nekom pogledu jedinstvenu podršku bivše Jugoslavije Alžiru.

 

Autor: Adel Fathi
Prevod sa francuskog Princip.info

 

Source: http://www.memoria.dz/apr-2014/la-photographie-pendant-la-r-volution

Ostavite komentar