Malkolm X – Novi odnos snaga

Iz govora o afroameričkoj istoriji

Većinu Afroamerikanaca na ovim sastancima obično zanimaju lokalne stvari – Harlem, i to je sve; ili Misisipi, to je nacionalno. Ali, retko da imaju veliko interesovanje za stvari koje se događaju širom sveta, jer ne razumeju koji deo igraju u dešavanjima širom sveta. Ali većina nas ovde danas vidi podjednaku važnost u razumevanja međunarodnih dešavanja i gde se naš narod, Afroamerikanci u ovoj zemlji, uklapaju u tu šemu stvari. Sudelujemo jer je naš opseg širok, naš opseg je više međunarodni nego nacionalni, kao i naši interesi. Naši interesi su globalni, a ne ograničeni samo na američke stvari, ili stvari Njujorka i Misisipija. I to je veoma važno. Osobe koje su uskih shvatanja, jer je njihovo znanje ograničeno, misle da na njih samo utiču na stvari koje se dešavaju u njihovom bloku. Ne shvataju da ono što se dešava u Južnom Vijetnamu može da utiče na njih ako živi na Aveniji St. Nicholas ili da ono što se dešava u Kongu utiče na njihovu situaciju na Aveniji Lenox. Dakle, jedan od naših ciljeva na sastancima Organizacije afroameričkog jedinstva jeste pokušati da proširimo taj opseg, čak i navike čitanja većine naših ljudi.

Još jedna stvar koju ćete zapaziti je da oni koji idu na druga mesta obično misle o sebi kao manjini. Primetićete da, u svim njihovim borbama, programima ili zahtevima, oni čak sebe nazivaju manjinom i koriste taj pristup. Manjinom označavaju da su manji od nečega drugog, ili da su nadbrojani, ili su šanse protiv njih. Ali kada naiđete na nas koji pratimo nacionalističko razmišljanje koje preovlađuje u Harlemu, mi ne mislimo o sebi kao manjini, jer ne razmišljamo o sebi samo u kontekstu američke scene, u kojoj bi bili manjina. Mi razmišljamo svetski, onako kakav svet jeste; mi razmišljamo o našoj ulozi u svetu, i ne gledamo na sebe kao na tamnoputu manjinu na beloj američkoj sceni, nego kao na deo tamnopute većine koja sada prevladava na svetskoj sceni. A kada ovako razmišljate automatski, kada shvatite da ste deo većine, pristupate svom problemu kao da su kvote na vašoj strani, a ne protiv vas. Nastupate zahtevajući, a ne moleći. I to je jedna od stvari koja straši belog čoveka. Sve dok crni čovek u Americi gleda na sebe kao na manjinu, kao na autsajdera, ne može glasno da viče; ili ako viče, glasan je samo do stepena do kojeg ga strukture moći podstiču. Nikada nije neodgovoran. Nikada ne ide preko onoga što strukture moći misli da je dobar glas za vikanje. Ali kada počnete da se povezujete na svetskoj sceni sa celokupnim tamnoputim čovečanstvom, i uvidite da ste većina, i da se ta većina budi i ustaje i postaja snažna, onda u vašem odnosu sa ovim čovekom, ne postupate kao da vam je šef ili bolji od vas ili jači od vas. Postavite ga na svoje mesto. Kada shvatite da je on manjina, da mu vreme ističe, tako mu i prilazite, kao onome koji je bio jak, a sada postaje slab, koji je bio u poziciji da vas napada, ali sada više nije.

Kada iskočite sa ovom idejom pred nekim Afroamerikancima i govorite kao da je sve na vašoj strani, oni misle da ste ludi. Ali misle da ste ludi, jer ne mogu da vide ono što vi vidite. Sve što vide je Čarli, i sve što vide je belac. I zato što je on sve što vide, izgleda im kao džin. Ali vi gledate iza belog čoveka. Vidite nacije koje su crne, smeđe, crvene i žute, koje su nekada bile dole, a sada ustaju. A kada ih vidite, shvatite da izgledate više kao oni nego što izgledate kao Sem. I onda pokušavate da se povežete sa njima, dok ste ranije pokušvali da se povežete sa Semom. Kad se povežete sa njima, povezani ste sa većinom. Ali kada se povežete sa Ujka Semom, automatski postajete pripadnici manjine. Razumete? A on vas proučava sve vreme. On drži crnu zajednicu ove zemlju pod mikroskopom, baš kao u laboratoriji naučnika, da bi saznao kako razmišljate, kakav vam je puls. Ako izgleda da radite na temperaturi za koju on nije odgovoran, to ga brine. Sve dok se temperatura povećava kada on pritiska, to je u redu. Ali, ako vidi neke reakcije koje nisu motivisane nečim što je on uradio, onda počinje da brine. Nalazi da nešto drugo utiče na vas i kontroliše vas izvan njegovog uticaja i kontrole. I treba da brine kad počnete tako da se ponašate.

Bez obzira da li dolazite na sastanke Organizacije afroameričkog jedinstva ili ne, da li idete u crkvu, džamiju, sinagogu, ili ste ateisti, oko jedne stvari svi ćete se složiti, a to je da je svet u stvarnoj nevolji. Danas na svetu ima mnogo različitih mesta koja bi mogla da eksplodiraju. I to je još više tako od kada je Kina testirala atomsku bombu. Ranije, kada su je posedovali samo beli narodi, vodili su se određenim pravilima, pravilima koja su uspostavili. Uvek su tako radili. Oni postavljaju pravila, ali pravila su uvek u njihovu korist. Ali već su kroz istoriju naučili da tamnoputi narod koji postane istinski intelektualno nezavisan ne prati nužno ta pravila. Japanci su to dokazali kada su bombardovali Perl Harbor. Smešili bi se i bam – eto vam. A to prevazilazi osnovna pravila koja su postavili i donosi neočekivane rezultate. To je, po mom mišljenju, inteligentno – mislim da niko ne bi trebalo drugome da određuje šta da radi. Kinezi sada mogu još bolje od toga.

I dok se tamnoputi svet uzdiže, beli svet opada. Nemoguće je da tamnoputi svet poveća svoju moć i snagu bez opadanja moći i snage belog sveta. To je upravo to, skoro pa matematika. Ako postoji toliko i toliko moći, i sve se to nalazi tamo, pa, jedini način na koji će ovaj ovde čovek doći do nje jeste da je oduzme od onih tamo. Do skoro, sva moć je bila u Evropi, sve je bilo u rukama belog čoveka. U Londonu i Parizu, Briselu i Vašingtonu, itd. Sada se baze moći menjaju. Imate bazu moći u Akri, Zanzibaru, Kairu, Alžiru, Pekingu. Kako se ove baze moći povećavaju, u Evropi se smanjuju. I to je ono što izaziva nevolje. Beli čovek je zabrinut. Zna da nije postupao ispravno kad je imao svu moć, a ako se baza moći promeni, oni što je steknu će možda znati kako da stvarno rade ispravno. Uspon tamnoputog sveta proizvodi pad belog sveta. Ne govorim ovde o rasizmu, ne osuđujem sve belce. Samo kažem da je u prošlosti beli svet bio na vlasti, i bio je. To je istorija, to su činjenice. Zvali su je evropskom istorijom ili kolonijalizam. Oni su vladali celokupnim tamnoputim svetom. Kada su imali svu moć i slobodu da rade na sopstveni način, nisu to nazivali rasizmom, nego kolonijalizmom. Ponosili su se tom moći. Britanija se hvalila da sunce nikada ne zalazi u njenoj imperiji. Čuo sam Čerčila da to kaže, i Makmilana, i ostale koji su voleli da govore nama ostalima šta da radimo. Ali sada je cipela na drugom stopalu. Danas ne postoji nacija koja se može hvaliti time da je njena moć neograničena, ili da može preduzimati jednostranu akciju bilo gde u svetu. Do pre samo 20 godina su to mogli. I to je ono što vi i ja moramo shvatiti, kako bismo razumeli šta se dešava u Džordžiji, Alabami, Misisipiju i Njujorku.

Čim je ovo raspoloženje ili tempo postalo vidljivo na afričkom kontinentu, neki od vodećih svetskih belih državnika na najvišem nivou su to priznali – i nisu priznali tajno, nego otvoreno. Adlai Stevenson je prošle godine u Ujedinjenim nacijama optužio tamnopute nacije da igraju igru kože u UN. Znate šta je mislio pod igrom kože? Mislio je da se ljudi iste boje kože udružuju. Ovo je nešto o čemu treba razmišljati. To znači da je predstavnik Sjedinjenih Država u Ujedinjenim nacijama, vrlo informisan i upućen, predvideo da se u eri u kojoj sada živimo, tamnoputi ljudi sjedinjuju i formiraju blokove – Afroazijski blok, Afroazijsko-arapski blok, Afro-azijsko-arapsko-latinski blok. I znate – svi ovi blokovi bili su protiv njega. Onda je počeo da izdaje propagandu kako ljudi tamne kože još nisu spremni. Ovo je njegova analiza nakon naših napora – da nismo spremni za slobodu. U pokušaju da to dokažu, pustili su ljude u Kongu da budu samo malo slobodni i onda im zakuvali kašu da bi izgledali glupo – kako bi mogli da kažu da Afrika nije spremna za slobodu. Isto nam kažu i ovde, da još nismo spremni – zar nije to ono što kažu? Nego šta, kažu da niste spremni da živite u pristojnoj kući i da niste spremni da idete u pristojne škole ili da niste spremni da radite pristojan posao. Ali ne kažu zašto nismo spremni. A ako nismo spremni, oni ne kažu da smo jednom bili spremni, ali nismo sada – pokušavaju da prikažu kako nikada nismo bili spremni, da u istoriji nikad nismo bili ljudi koji su okupirali odgovorni položaj na drvu kulture ili drvu civilizacije. Pokušavaju da nam daju utisak, znate, da nismo nikada bili kvalifikovani, tako da se danas možemo kvalifikovati samo u meri u kojoj nas oni kvalifikuju. Na ovaj način vas varaju. Da biste otišli kod njih i molili ih: “Kvalifikujte me, znate, tako da mogu biti slobodan.” Pa vi ste van pameti.

Takođe znaju da je jedini način da to uradimo kroz jedinstvo. Stoga stvaraju drugu zamku. Svaki napor koji uložimo da se ujedinimo među sobom označavaju kao šta? – rasizam. Ako kažemo da želimo da formiramo nešto zasnovano na udruženim crnim ljudima, beli čovek to naziva rasizmom. I onda neki od ovih starijih crnaca belog uma kažu isto: “To je rasizam, ne želim da pripadam bilo čemu što je crno.” Ugrizla ih je buba, bela buba. Oni misle da je jedini način da pripadaju nečemu što će biti progresivno ili uspešno, ako tamo ima belog čoveka. Ali ovo su zamke. Uvlači nas u zamke zato što zna da je nemoguće napredovati ako se ne udružimo. Moramo imati neku osnovu. Istu onu na kojoj su se i oni udružili. Ali čim to spomenemo oni govore našim liderima, znate, da ono što je skroz crno samo obrće segregaciju. Zar nije to ono što govore? Znači ljudi koji su crni ne žele da se udruže zato što ne žele segregaciju – vidite, čovek je prevarant, braćo i sestre. Mislim, čovek je prevarant. On je gospodar trikova. I ako ne shvatite koliki je prevarant, on će vas vratiti nazad u ropstvo. Dobro, ne “nazad” u ropstvo, jer još uvek nismo iz toga izašli.

To su zamke koje kreira. Ako govorite na ljut način o tome šta nam se dešava, kako to naziva? Emocionalizam. Hajde, razumite to. Ovde čovek ima konopac oko vrata i zato što vrišti, znate, belac koji mu stavlja konopac oko vrata ga optužuje da je emocionalan. Trebalo bi da govorimo ljubazno, pazimo na dikciju i ne vičemo da ne probudimo druge ljude. Puno Afroamerikanaca pada na to i pati od odgovornosti i uglađenosti. I uvek ćete biti robovi dok god pokušavate da budete odgovorni i ugledni u očima svog gospodara; ostaćete robovi. Kada ste u vidokrugu svoga gospodara, morate da mu kažete da ste neodgovorni i da ćete mu otkinuti glavu. I još jedan trik. Ako počnete da pričate o onome što vam je učinjeno, reći će da je to mržnja, širite mržnju. Hajde, razumite to. Neće reći da to nije uradio, jer ne može. Ali će vas optužiti da podučavate mržnju samo zato što govorite o tome šta vam je učinjeno. Što je intelektualna zamka – jer zna da ne želimo da budemo optuženi za mržnju. I prosečan crni Amerikanac kome je stvarno ispran mozak, nikada ne želi da bude optužen da je emocionalan. Da li ste ih ikada videli? Uradite to – posmatrajte ih, posmatrajte prave buržoaske crne Amerikance. Nikad ne žele da pokažu bilo kakav znak emocije. Neće čak ni cupkati nogama. Možete da im pustite Soul muziku, i oni će sedeti mirno, znate, kao da ih ne dotiče. A razlog zbog kog se pretvaraju da ih ne dotiče je što znaju da njih ne dotiče. A njih ne dotiče zato što ne mogu da osete, nemaju dušu. I on mora da se pretvara da nema dušu samo da bi bio kao oni.

Još jedna zamka je kada se trude da vas predstave kao kriminalce ako bilo ko od vas, kome se stavlja konopac oko vrata, učini bilo šta da to spreči. To je nasilje. I opet, ovaj buržoaski crnac, koji pokušava da bude ljubazan i ugledan, nikada ne želi da bude identifikovan sa nasiljem. Tako da im on dozvoljava da čine po volji, i sedi tamo ponašajući se nenasilno, samo da bi mogao da zadrži svoj imidž odgovornosti. On umire sa odgovornom imidžom, on umire sa uljudnim imidžom, ali on umire. Čovek koji je neodgovoran i neljubazan, zadržava svoj život. Taj odgovorni crnac će umreti bilo kako, ali neodgovorni će umreti tako što će sa sobom povući i nekoliko onih koji  su pokušali da ga ubiju.

Dakle, doba u kojem živimo je doba u kojem se ljudi na Istoku uzdižu i ljudi na Zapadu spuštaju. To se već dešava svakodnevno. Uzmite Saigon u Južnom Vijetnamu. Zar ne shvatate da pre 20 godina taj mali narod tamo nije imao šanse? Sve što je tada bilo potrebno je da ratni brod otplovi do obale, i svi bi se tamo poklonili, “Da, gazda.” Ali sada ne. Sada se ne klanjaju ničijem šefu. Uzmu pušku i ispraše gazdu odatle. Celi Istok, tamnoputi svet, jača. Sviđalo se to vama ili ne. I dok se tamnoputi svet diže, stavlja beli svet na svoje mesto, stavlja zapadni svet na svoje mesto, i stavlja vas i mene na svoje mesto. Zašto nas stavlja na svoje mesto? Jer iako smo na Zapadu, mi smo sa Istoka. Mnogi, mnogi crni Amerikanci to ne shvataju. Vi niste sa Zapada, vi ste na Zapadu. Vi niste Zapadnjaci, vi ste sa Istoka. Vi niste beli – vi ste u belom svetu, ali to vas ne čini belim; vi ste crni, kao što ste uvek i bili.

 

Malkolm X, 24. januar, 1964
Isečak iz govora na temu afroameričke istorije
Prevod: Princip.info

 

Bonus info:

Citat iz pisma Malkolma Eksa vođi Američke nacističke partije Džordžu Linkolnu Rokvelu:

“Ovo šaljem da te upozorim da me Elajdža Muhamed i Nacija Islama više ne sprečavaju da se borim protiv belih suprematista, i da ako tvoja trenutna rasistička agitacija protiv mog naroda u Alabami uzrokuje fizičku štetu Martinu Luteru Kingu ili bilo kom drugom Afroamerikancu, ti i tvoji prijatelji iz Ku Kluks Klana ćete naići na maksimalnu fizičku odmazdu od nas koji nismo vezani razoružavajućom filozofijom nenasilja i koji verujemo u naše pravo samoodbrane svim raspoloživim sredstvima. “

 

Ostavite komentar