Deng Sjaoping: Odgovori italijanskoj novinarki Orijani Falači

Orijana Falači: Hoće li portret predsednika Mao Cedunga ostati da stoji iznad tjenanmenske kapije?

Deng Sjaoping: Hoće, zauvek. U prošlosti je bilo previše portreta predsednika Mao Cedunga. Svuda su bili okačeni. To nije bilo prikladno i nije bilo u skladu sa poštovanjem prema predsedniku Mao Cedungu. Tačno je da je on pravio greške u poslednjem periodu, ali konačno on je osnivač Komunističke partije Kine i Narodne Republike Kine. U promatranju njegovih zasluga i grešaka, mi držimo da su njegove greške od sekundarne važnosti. Ono što je on uradio za kineski narod ne može se izbrisati. Mi Kinezi ćemo uvek u srcima negovati sećanje na njega kao osnivača naše Partije i naše države.

Pitanje: Nama zapadnjacima su mnoge stvari teško shvatljive. Četvoročlana banda je optužena za sve greške. Rečeno mi je da kada Kinezi pričaju o Četvoročlanoj bandi, mnogi od njih ljutito stiskaju pesnicu.

Odgovor: Moramo da napravimo jasnu liniju razgraničenja između prirode grešaka predsednika Mao Cedunga i zločina Lin Bijaoa i Četvoročlane bande. Većim delom svog života predsednik Mao je radio vrlo dobre stvari. Mnogo puta je izbavio Partiju i državu iz krize. Bez njega kineski narod bi, najblaže rečeno, mnogo duže lutao po mraku. Najveći doprinos predsednika Mao Cedunga je taj što je principe marksizma-lenjinizma primenio na konkretnu situaciju Kineske revolucije, pokazujući put ka pobedi. Treba reći da su nam pre šezdesetih ili kasnih pedesetih mnoge njegove ideje donele pobedu, i da su osnovni principi koje je zastupao bili ispravni. On je stvaralački primenio marksizam-lenjinizam na svaki aspekt Kineske revolucije, i imao je stvaralačke poglede na filozofiju, političku nauku, vojnu nauku, književnost i umetnost, itd. Nažalost, u povečerje života, posebno tokom kulturne revolucije”, pravio je greške – i one nisu bile male – koje su donele mnoge nesreće našoj Partiji, našoj državi i našem narodu. Kao što znate, tokom jan’anskih dana naša Partija je sumirala razmišljanja predsednika Maoa u različitim poljima, kao Misao Mao Cedunga, koju smo proglasili vodećom ideologijom. Velike pobede za revoluciju donelo nam je upravo primenjivanje Misli Mao Cedunga. Naravno, Misao Mao Cedunga nije stvorio samo drug Mao – već su i drugi revolucionari iz starije generacije imali ulogu u njenom formiranju i razvijanju – ali primarno je ona proizvod razmišljanja Mao Cedunga. Ipak, pobede su ga učinile manje obazrivim, pa su u kasnijim godinama neke nezdrave karakteristike i nezdrave ideje, uglavnom one leve”, počele da izranjaju. U priličnom broju slučajeva on je išao protiv sopstvenih ideja, protiv onih dobrih i pravilnih ideja koje je ranije sprovodio, i protiv stila rada koji je i sam zagovarao. U to vreme sve više je gubio kontakt sa stvarnošću. Nije održavao dobar stil rada. Nije dosledno sprovodio praksu demokratskog centralizma i liniju masa, na primer, i nije uspeo da ih institucionalizuje tokom svog života. To nije bila greška samo druga Mao Cedunga. Druge revolucionare iz starije generacije, uključujući i mene, takođe treba smatrati odgovornim. Pojedine anomalije pojavile su se u političkom životu naše Partije i države – razvio se patrijarhalni način i stil rada, i bila je izražena glorifikacija pojedinaca; generalno, politički život nije bio previše zdrav. Takve stvari dovele su do kulturne revolucije”, što je bila greška.

Pitanje: Pomenuli ste da je u poslednjim godinama predsednik Mao bio lošeg zdravlja. Ali u vreme hapšenja Liju Šaoćija i sledstveno tome njegove smrti, Maovo zdravlje i nije bilo tako loše. Tu su i ostale greške koje treba uračunati. Nije li Veliki Korak Napred bio greška? Nije li kopiranje sovjetskog modela greška? I šta je predsednik Mao zaista želeo kulturnom revolucijom”?

Odgovor: Greške su počele da se pojavljuju u kasnim pedesetim – Veliki Korak Napred, na primer. Ali ni to nije bila greška samo predsednika Mao Cedunga. Ljudi oko njega su se takođe previše zaneli. Mi smo delovali protiv objektivnih zakona, pokušavajući da podignemo ekonomiju odjednom. Budući da su naše subjektivne želje išle protiv objektivnih zakona, gubici su bili neizbežni. Ipak, predsednika Maoa treba držati primarno odgovornim za Veliki Korak Napred. Ali nije mu trebalo mnogo – samo nekoliko meseci – da prizna grešku, i to je uradio pre nas ostalih i predložio ispravke. Zatim, 1962. kada zbog nekih faktora te ispravke nisu u potpunosti sprovedene, on je izneo samokritiku. Ali, lekcije nisu u potpunosti izvučene i kao rezultat izbila je kulturna revolucija”. Što se tiče želja predsednika Mao Cedunga, on je inicirao kulturnu revoluciju” u cilju da spreči restauraciju kapitalizma, ali je napravio pogrešne procene za aktuelnu kinesku situaciju. U samom startu mete revolucije su bile pogrešno definisane, što je dovelo do pokušaja da se pročešljaju kapitalistički putaši na vlasti u Partiji”. Napadi su upereni protiv vodećih kadrova na svim nivoima, koji su dali doprinos revoluciji i imali praktičnog iskustva, uključujući i Liju Šaoćija. U poslednjim godinama života predsednik Mao je rekao da je kulturna revolucija” bila pogrešna u dva pravca: prvi je zbacivanje svega”, a drugi je vođenje totalnog građanskog rata”. Samo ova dva pravca pokazuju da se kulturna revolucija” ne može nazvati ispravnom. Greška predsednika Maoa je bila politička greška, i to ne mala. Sa druge strane, to su iskoristile dve kontrarevolucionarne klike predvođene Lin Bijaom i Četvoročlanom bandom, koje su spletkarile da uzurpiraju vlast. Stoga, treba da povučemo crtu između grešaka predsednika Mao Cedunga i zločina Lin Bijaoa i Četvoročlane bande.

Pitanje: Ali svi znamo da je upravo sam predsednik Mao izabrao Lin Bijaoa, u istom duhu kao kada car bira svoga naslednika.

Odgovor: To je ono na šta sam se osvrnuo kada sam govorio o pogrešnim stvarima. Da vođa bira svoga naslednika je ostatak feudalne prakse. To je ilustracija nedostataka naših institucija, o kojima sam govorio malopre.

Pitanje: Koliko će predsednik Mao biti predmet sledećeg partijskog kongresa?

Odgovor: Napravićemo objektivnu procenu doprinosa i grešaka predsednika Mao Cedunga. Potvrdićemo da su njegovi doprinosi primarni, a greške sekundarne. Usvojićemo realističan pristup greškama koje je napravio kasnije u životu. Ne samo da nam je Misao Mao Cedunga donela pobedu revolucije u prošlosti; već je – i nastaviće da bude – blago koje poseduje Komunistička partija Kine i naša zemlja. Zato ćemo zauvek držati portret predsednika Mao Cedunga na tjenanmenskoj kapiji, kao simbol naše zemlje, i uvek ćemo ga pamtiti kao osnivača naše Partije i države. Štaviše, mi ćemo se čvrsto držati Misli Mao Cedunga. Mi nećemo uraditi predsedniku Maou ono što je Hruščov uradio Staljinu.

Pitanje: Da li time želite da kažete da će se ime predsednika Mao Cedunga neizbežno pominjati kada Četvoročlana banda bude izvođena pred sud, kao i na sledećem partijskom kongresu?

Odgovor: Njegovo će ime biti spominjano. Ne samo na partijskom kongresu, već i u drugim prilikama. Ali suđenje Četvoročlanoj bandi neće umanjiti ugled predsednika Mao Cedunga. Naravno, on je bio odgovoran jer ih je postavio na njihove pozicije. Ipak, zločini Četvoročlane bande koje su oni sami počinili više su nego dovoljni da opravdaju bilo koju kaznu koja im bude izrečena.

Pitanje: Takođe sam čula da se predsednik Mao povremeno žalio da ga niste dovoljno slušali, i da Vas nije simpatisao. Da li je to istina?

Odgovor: Da, predsednik Mao je rekao da ga nisam dovoljno slušao. Ali ovo nije bilo upućeno samo meni, već i ostalim vođama. To odražava neke nezdrave ideje u sumraku njegovog života, to jest, patrijarhalnog načina čija je priroda feudalna. Nije bio spreman da sasluša drugačija mišljenja. Ne možemo reći da su sve njegove kritike bile pogrešne. Ali on takođe nije bio spreman da sasluša mnoga ispravna mišljenja koja sam iznosio ne samo ja, nego i ostali drugovi. Demokratski centralizam je bio oštećen, a time i kolektivno rukovodstvo. Bez toga bi bilo teško razumeti i objasniti kako je izbila „kulturna revolucija“.

Pitanje: Postojala je jedna ličnost u Kini koja je uvek ostala netaknuta, a to je premijer Džou Enlaj. Kako to objašnjavate?

Odgovor: Premijer Džou Enlaj je čovek koji je radio teško i bez kuknjave ceo svoj život. Radio je 12 sati dnevno, a nekada 16 sati i više, tokom čitavog života. Mi se poznajemo još iz mlađih dana, kada smo zajedno bili u Francuskoj na radu i studijama tokom 1920-ih. Uvek sam na njega gledao kao na svoga starijeg brata. Krenuli smo revolucionarnim putem otprilike u isto vreme. On je bio poštovan od strane svojih drugova i uopšte celog naroda. Srećom, on je preživeo brodolom „kulturne revolucije“, kada smo mi ostali bili oboreni. On je tada bio u ekstremno teškoj situaciji, i rekao je i uradio neke stvari za koje bi želeo da ih nikada nije uradio. Ali narod mu oprašta, jer da on nije uradio i rekao te stvari, on sam ne bi bio u mogućnosti da se spase i da odigra ulogu pomiritelja, što je umanjilo gubitke. On je uspeo da zaštiti mnogo ljudi.

Pitanje: Ne vidim kako bi tako strašne stvari kao što je „kulturna revolucija“ mogle da se izbegnu ili da se spreči njihovo ponovno pokretanje.

Odgovor: Ovo pitanje mora biti upućeno rešavanju problema u našim institucijama. Neke od institucija koje smo uspostavili u prošlosti su u stvari bile prožete trulošću feudalizma iskazanog kroz takve stvari kao što su kult ličnosti, patrijarhalni stil i način rada, doživotna pozicija kadrova na vodećim mestima. Mi sada tražimo načine da sprečimo ponovno pojavljivanje takvih stvari i pripremamo rekonstrukciju institucija. Naša zemlja ima hiljadugodišnju istoriju feudalizma i još uvek joj nedostaje socijalistička demokratija i socijalistički zakoni. Mi sada ozbiljno radimo da podignemo našu socijalističku demokratiju i socijalističke zakone. Jedino na ovaj način možemo da rešimo problem.

Pitanje: Da li ste sigurni da će te stvari ići glatko? Možete li postići cilj koji ste zacrtali? Čujem da su takozvani maoisti još uvek prisutni. Pod maoistima podrazumevam one koji su podržali „kulturnu revoluciju“.

Odgovor: Uticaj Četvoročlane bande se ne sme potceniti, ali treba uzeti u obzir da ih 97 ili 98 posto stanovništva duboko mrzi zbog njihovih zločina. To je iskazano masovnim pokretom protiv Četvoročlane bande koji je izbio na Tjenanmenu 5. aprila 1976. kada je banda i dalje samouvereno jahala, predsednik Mao bio teško bolestan, a premijer Džou već preminuo. Od zbacivanja bande, a posebno u poslednje dve godine, volja i zahtevi naroda su iskazani na Trećoj, Četvrtoj i Petoj plenarnoj sednici Centralnog komiteta KPK. Razmatramo načine rešavanja problema jačanjem i poboljšanjem institucija. Mnoga pitanja su već pokrenuta. Poseban naglasak je stavljen na jedinstveno i jednodušno sprovođenje Četiri modernizacije, što osvaja srca naših ljudi i našeg naroda. Narod hoće političku stabilnost i jedinstvo. Umoran je od velikih pokreta. Takvi pokreti su doneli nepopravljivu patnju nemalom broju ljudi. Takvi neprekidni pokreti čine praktično nemogućom koncentraciju na nacionalnu izgradnju. Stoga, možemo sa sigurnošću pravilno oceniti trenutni kurs, narod će nas podržati i takvi fenomeni kao što je „kulturna revolucija“ se neće ponoviti.

Pitanje: Četvoročlana banda je mogla biti uhapšena jedino posle smrti predsednika Mao Cedunga. Ko je isplanirao njihovo hapšenje? Ko je inicijator te ideje?

Odgovor: To je bio kolektivni napor. Kao prvo, mislim da je masovna baza postavljena Petoaprilskim pokretom 1976. Termin „Četvoročlana banda“ skovao je predsednik Mao nekoliko godina pre smrti. Borbu protiv bande vodili smo dve godine, 1974. i 1975. Do tada je narod već jasno shvatio njihovu pravu prirodu. Iako je predsednik Mao predložio svoga naslednika, Četvoročlana banda je odbila da ga prihvati. Posle smrti predsednika Maoa, banda je ugrabila priliku da prigrabi svu vlast u svoje ruke, i situacija je zahtevala naše delanje. Oni su tada bili osioni, pokušavajući da zbace tadašnje rukovodstvo. Pod takvim okolnostima, velika većina drugova iz Politbiroa se saglasila da se protiv bande moraju preduzeti mere. Napori jedne ili dve individue ne bi bili dovoljni za ovakve potrebe.

Treba ukazati i na to da su neke stvari nakon hapšenja Četvoročlane bande bile protivrečne željama predsednika Mao Cedunga, na primer, izgradnja Memorijalne hale predsednika Mao Cedunga. On je u pedesetim predložio da svi treba da budemo kremirani kada umremo i da treba zadržati samo naš pepeo, da nikakve ostatke ne treba sačuvati niti graditi grobnice. Predsednik Mao je prvi stavio potpis, a onda slede i naši potpisi. Skoro svi stariji kadrovi na centralnom nivou i širom cele zemlje su potpisali. Ta knjiga potpisa i dalje postoji. Ono što je urađeno nakon slamanja Četvoročlane bande je podstaknuto željom za postizanje relativne stabilnosti.

Pitanje: Da li to znači da će Memorijalna hala predsednika Mao Cedunga uskoro biti srušena?

Odgovor: Ja nisam za to. Sada kada je tu, ne bi bilo prikladno srušiti je. Nije bilo prikladno izgraditi je na samom početku, ali promena bi izazvala svakakve priče. Mnogi ljudi sada nagađaju da li ćemo srušiti Memorijalnu halu. Nemamo takvu nameru.

Pitanje: Priča se da napuštate mesto potpredsednika.

Odgovor: Neću biti jedini koji se povlači. Svi drugovi iz starije generacije se povlače sa svojih mesta. Predsednik Hua Guofeng neće više služiti kao premijer državnog saveta. Centralni komitet Partije je predložio druga Džao Cijanga kao kandidata za ovo mesto. Ako mi stari drugovi ostanemo na svojim pozicijama, nova generacija će biti ometena i usporena u radu. Suočavamo se sa problemom postepenog smanjivanja prosečne starosti rukovodilaca na svim nivoima. Na nama je da povedemo.

Ranije nije bilo relevantnog pravila. U stvari, vodeće pozicije su zauzimane doživotno. To otežava obnavljanje rukovodstva i promociju mladih ljudi. To je institucionalni problem koji nije bio očigledan u šezdesetim jer smo tada bili u najboljim godinama. Ovo pitanje ne dotiče samo individue već sve relevantne institucije. Ono mnogo utiče na našu generalnu politiku i na to da li ćemo uspeti da ostvarimo Četiri modernizacije. Stoga kažemo da je bolje za nas stare drugove da u tom smislu damo primer.

Pitanje: Videla sam ostale portrete u Kini. Na Tjenanmenu videla sam portrete Marksa, Engelsa, Lenjina, a posebno Staljina. Da li nameravate da ih tamo i ostavite?

Odgovor: Pre „kulturne revolucije“ portreti su kačeni samo za važne praznike. Praksa je promenjena tokom „kulturne revolucije“, kada su okačeni za stalno. Sada ćemo da se vratimo na stari način.

Pitanje: Četiri modernizacije će doneti strani kapital u Kinu, što će neizbežno podstaći rast privatnog investiranja. Zar ovo ne vodi u kapitalizam kroz mala vrata?

Odgovor: U finalnoj analizi, generalni principi našeg ekonomskog razvoja su još uvek onakvi kako ih je formulisao predsednik Mao, a to je da je glavno oslanjati se na svoje snage, uz sporednu spoljašnju pomoć. Bez obzira na stepen našeg otvaranja i priznavanja stranog kapitala, njegova relativna magnituda će biti mala i ona ne može ugroziti naš sistem socijalističkog javnog vlasništva nad sredstvima za proizvodnju. Apsorbovanje stranog kapitala i tehnologije pa čak i dozvoljavanje strancima da grade fabrike u Kini može imati samo privremenu ulogu u našem naporu da razvijemo proizvodne snage u socijalističkom društvu. Naravno, to će doneti i neke dekadentne kapitalističke uticaje u Kinu. Mi smo svesni te mogućnosti i nemamo razloga za strah.

Pitanje: Da li to znači da nije sve u kapitalizmu tako loše?

Odgovor: Zavisi kako definišete kapitalizam. Svaki kapitalizam je superioran u odnosu na feudalizam i ne možemo reći da sve razvijeno u kapitalizmu ima kapitalističku prirodu. Na primer, tehnologija, nauka – čak je napredno proizvodno upravljanje (menadžment) vrsta nauke – biće korisna u svim društvima ili zemljama. Mi nameravamo da steknemo naprednu tehnologiju, nauku i upravljačke veštine koje će služiti našoj socijalističkoj proizvodnji. I te stvari, kao takve, nemaju klasni karakter.

Pitanje: Sećam se pre nekoliko godina, kada smo razgovarali o privatnim parcelama u ruralnim oblastima, vi ste objašnjavali da čovek treba da ima i određene lične interese da bi proizvodio. Da li ovo znači dovođenje u pitanje samog komunizma?

Odgovor: Prema Marksu, socijalizam je prvi stadijum komunizma i pokriva veliki istorijski period u kome moramo primenjivati princip „svakome prema radu“ i kombinovati interese države, kolektiva i individue, jer jedino tako možemo probuditi entuzijazam naroda za rad i razvijanje socijalističke proizvodnje. Na višem stadijumu komunizma, kada proizvodne snage budu u ogromnom razvitku i princip „od svakoga prema sposobnostima, svakome prema potrebama“ bude primenjivan, lični interesi će biti uvaženi i sve više i više ličnih potreba će biti zadovoljeno.

Pitanje: Pomenuli ste i ostale koji su doprineli Mislima Mao Cedunga. Ko su oni?

Odgovor: Ostali revolucionari iz starije generacije, na primer premijer Džou Enlaj, drugovi Liju Šaoći i Džu De – i mnogi drugi. Mnogi stariji kadrovi su kreativni i originalni u razmišljanju.

Pitanje: Zašto ste izostavili sebe?

Odgovor: Ja sam prilično nevažan. Naravno, i ja sam uradio neke stvari. U suprotnom, ne bih bio uračunat kao revolucionar.

Pitanje: Ono što nismo razumeli: ako je Četvoročlana banda, kao što kažete, manjina koja ide protiv cele zemlje, kako je bilo moguće da oni preuzmu celu zemlju, uključujući i rukovodioce veterane? Da li je to zbog toga što je jedna od četvoro bila supruga Mao Cedunga i da je sa Mao Cedungom imala tako duboke veze da se niko nije usudio da je pipne?

Odgovor: To je bio jedan od faktora. Kao što smo rekli, predsednik Mao je pravio greške, od kojih je jedna upotreba bande, dozvoljavanje da oni dođu na vlast. Takođe, banda je imala sopstvenu frakcijsku strukturu i izgrađenu kliku oko sebe – posebno koristeći neobrazovane mlade ljude, koji su im činili priličnu bazu.

Pitanje: Da li je Mao Cedung bio zaslepljen njome i nije video šta ona radi? Da li je ona bila avanturista kao carica Cisi?

Odgovor: Đijang Đing je radila zle stvari mašući zastavom predsednika Maoa. Ali Predsednik Mao i Đijang Đing su živeli razdvojeno godinama.

Pitanje: To nismo znali.

Odgovor: Đijang Đing je radila to što je radila mašući zastavom predsednika Maoa, ali on nije uspeo da efikasno interveniše. Za to se on treba smatrati odgovornim. Đijang Đing je trula do srži. Kakva god kazna bude izrečena Četvoročlanoj bandi, neće biti preterana. Oni su doneli nesreću milionima ljudi.

Pitanje: Kako biste procenili Đijang Đing? Koju biste joj ocenu dodelili?

Odgovor: Ispod nule. Hiljadu poena ispod nule.

Pitanje: Kako biste ocenili sebe?

Odgovor: Bio bih vrlo zadovoljan kada bih mogao da budem ocenjen 50-50 u zaslugama i nedostacima. Ali jednu stvar mogu da kažem za sebe: imao sam čistu savest tokom celoga života. Molim vas upamtite ove reči: napravio sam neke greške, i imam udeo u odgovornosti za greške druga Mao Cedunga. Ali može se reći da sam pravio greške sa dobrim namerama. Nema onoga ko ne pravi greške. Ne mogu sve greške iz prošlosti da padnu na predsednika Maoa. Zato moramo biti vrlo objektivni u njegovoj oceni. Njegovi doprinosi su primarni, a njegove greške sekundarne. Nasledićemo mnoge dobre stvari iz razmišljanja predsednika Mao Cedunga, dok ćemo u isto vreme objašnjavati očigledne greške koje je napravio.

(Izvodi vezani za unutrašnja pitanja preuzeti iz kineskog transkripta dvodelnog intervjua.)

Prevod sa engleskog K.R.

Ostavite komentar