Početak » Članci etiketirani sa » Marksizam

V. I. Lenjin – Sovjetska vlast i položaj žene

V. I. Lenjin – Sovjetska vlast i položaj žene

Dvogodišnjica sovjetske vlasti nagoni nas da bacimo opšti pogled na ono što je za to vreme ostvareno i da razmislimo o značaju i cilju izvršenog prevrata. Buržoazija i njene pristalice optužuju nas da narušavamo demokratiju. Mi tvrdimo da je sovjetski prevrat dao još neviđeni u svetu podstrek razvitak demokratije, i u dubinu i u širinu, […]

V. I. Lenjin – O našoj revoluciji

V. I. Lenjin – O našoj revoluciji

I Prelistavao sam ovih dana Suhanovljeve memoare o revoluciji. Pada naročito u oči pedantizam svih naših sitnoburžoaskih demokrata, kao i svih delija II Internacionale. Da i ne govorimo o tome da su oni neobično plašljivi, da čak najbolji među njima kljukaju sebe raznim ogradama kad je reč o najmanjem odstupanju od nemačkog obrasca, da i […]

Ernst Bloch – Izrugivanje i omražene slike želja, dobrovoljno humoristične

Ernst Bloch – Izrugivanje i omražene slike želja, dobrovoljno humoristične

Uloži li neko prvom prilikom stotine miliona u to da se svi crnci okreče belom uljanom bojom ili od Afrike napravi četverougao, neka me ne čudi. – G. Freytag, Novinari Rečca ali Mnogočemu se neumesno smejemo, što nije veselo. Za svakim koga prati smola rado se smejuljimo, pa ako je pametan, čini to i sam. […]

J. V. Staljin – Nacionalno pitanje

J. V. Staljin – Nacionalno pitanje

Iz ove teme uzimam dva glavna pitanja: a) postavljanje pitanja, b) oslobodilački pokret ugnjetenih naroda i proleterska revolucija. Postavljanje pitanja  Za poslednje dve decenije nacionalno pitanje pretrpelo je niz najozbiljnijih promena. Nacionalno pitanje u periodu Internacionalne i nacionalno pitanje u periodu lenjinizma ni izdaleka nisu jedno te isto. Ona se duboko razlikuju jedno od drugog […]

Če Gevara – Da li smo marksisti?

Če Gevara – Da li smo marksisti?

Ovo je jedinstvena revolucija za koju neki drže da protivureči jednoj od najortodoksnijih premisa revolucionarnog pokreta, izražene od strane Lenjina: “Bez revolucionarne teorije nema revolucionarnog pokreta.” Bilo bi pogodno reći da revolucionarna teorija, kao izraz društvene istine, prevazilazi svaki proglas o njoj; to jest, čak i ako teorija nije poznata, revolucija može da uspe ukoliko se istorijska stvarnost […]

Mao Ce Tung – O vezi saznanja i prakse – vezi saznanja i akcije

Mao Ce Tung – O vezi saznanja i prakse – vezi saznanja i akcije

Domarksovski materijalizam razmatrao je pitanja saznanja odvojeno od društvene prirode ljudi, odvojeno od istorijskog razvitka čovečanstva i zato nije mogao da shvati zavisnost saznanja od društvene prakse, to jest zavisnost saznanja od proizvodnje i klasne borbe. Marksisti, pre svega, smatraju da proizvodna delatnost ljudi jeste njihova glavna praktična delatnost, i da ona određuje svaku drugu vrstu […]

Imanuel Valerštajn – Ograničene mogućnosti preobražaja unutar kapitalističke svetske ekonomije

Imanuel Valerštajn – Ograničene mogućnosti preobražaja unutar kapitalističke svetske ekonomije

“Zavisnost” predstavlja najnoviji eufemizam na dugoj listi takvih termina. Nema sumnje da je njegova prvobitna namena bila kritička. Taj termin sam po sebi je proizašao iz “srtrukturalističkih” teorija latinskoameričkih naučnika, a svrha mu je billa da opovrgne teorije “modernizacije” i ,,razvoja” i gledišta “monetarističke” politike. Andre Gunder Frank odredio je njegove intelektualne izvore i njegova […]

Luj Altiser – Državni ideološki aparati

Luj Altiser – Državni ideološki aparati

Suština marksističke teorije države Pojasnimo prvo jednu bitnu tačku: država (i njeno postojanje u njenim aparatima) nema nikakvog značenja osim kao funkcija državne moći. Celokupna politička klasna borba se okreće oko države. Pod tim podrazumevamo: oko vlasništva, to jest, dolaženja do državne moći (pouvoir) određene klase ili saveza klasa ili klasnih frakcija i do očuvanja […]

Herbert Markuze – Revizija dijalektike

Herbert Markuze – Revizija dijalektike

Marksistička teorija i sama je počela da trpi temeljne promene. Istorija marksizma potvrdila je bliskost između Hegelovih motiva i kritičkog interesa materijalističke dijalektike primenjene na društvo. Marksističke škole koje su napustile revolucionarne temelje marksističke teorije bile su one iste koje su otvoreno odbacivale hegelovske vidove marksističke teorije, naročito dijalektiku. Revizionistički spisi i revizionističko mišljenje izražavali su sve […]

Ištvan Mesaroš – Otuđenje i teleologija

Ištvan Mesaroš – Otuđenje i teleologija

Kao što smo videli, i “otuđenje” i njegovo “Aufhebung” označavaju ontološku nužnost u marksističkom sistemu. Ono što sada treba da razmotrimo je vrsta teleologije koja je na delu u razvoju koji Marks opisuje. Marksa često optužuju za “ekonomski determinizam”. On je navodno imao naivnu ideju prema kojoj ekonomija determiniše, mehanički, svaki aspekt razvoja. Takve optužbe […]

Stranica 1 of 212