Vikend je i prohladno je. Dakle, imate najmanje dva razloga da se „zagrejete“. I dok bi irska kafa mogla biti savršeno prikladan izbor, postoji mogućnost da su vam slobodno veče i niska spoljna tempratura samo izgovor za opijanje. U tom slučaju, verovatno biste želeli da do cilja stignete sa što manje ulaganja. Nauka vam može reći kako da to i postignete:

Gazirana pića pospešuju „rad“ alkohola.

Grupa britanskih istraživača okupila je dvadesetak dobrovoljaca, koji su u različitim prilikama pili različite vrste alkoholnih pića: čistu vodku; vodku razblaženu običnom vodom; vodku „presečenu“ gaziranom vodom. Prema rezultatima studije, objavljenim u časopisu Journal of Forensic and Legal Medicine, najviši nivo alkohola u krvi ispitanika izmeren je nakon što su konzumirali čistu vodku. U druge dve prilike, isti subjekti pili su istu količinu vodke, pomešanu s istom količinom obične, odnosno gazirane vode. Rezultat: viši nivo alkohola u krvi učesnika u eksperimentu izmeren je nakon što su pili mešavinu vodke i gazirane vode.

Dijetalna gazirana pića pojačavaju efekat alkohola

Ako iz svoje uobičajene doze alkohola hoćete da izvučete maksimum, „presecite“ ga dijetalnim gaziranim sokom. Ovo bi mogla biti pouka studije koju su nedavno izveli psiholozi sa Univerziteta u Kentakiju.

U istraživanju je učestvovalo 16 ispitanika oba pola, starosti od 21 do 33 godine. U tri navrata, učesnici u studiji konzumirali su istu količinu alkohola – jednu do tri doze vodke. U polovini slučajeva, vodka je „sečena“ standardnim gaziranim sokom sa aromom narandže. U preostalih 50 odsto sesija, kao mikser je korišćen gazirani sok istovetne arome, ali je umesto šećera sadržao veštačke zaslađivače.

Merenje nivoa alkohola u dahu ispitanika, 40 minuta nakon „pijanke“, pokazalo je da je on 18 odsto viši kod subjekata čiji je „koktel“ sadržao dijetalnu verziju gaziranog soka. Prema objašnjenju istraživača, razlog za ovo krije se u činjenici da se dijetalni sok brže izbacuje iz organizma u poređenju s „regularnim“, čime praktično pospešuje apsorpciju alkohola.

Stres: Pomaže i opijanje i trežnjenje

Otkriće dugujemo grupi kanadskih psihologa, koji su rezultate svoje interesantne studije publikovali u časopisu Health Psychology.

Studija je izvedena uz pomoć 60 dobrovoljaca, koje su istraživači najpre napili (vodkom), a zatim stavili u jednu od dve stresne situacije: (i) držanje ruke u led-ledenoj vodi, u periodu od deset minuta, s poluminutnom pauzom na svakih 60 sekundi; (ii) gledanje video zapisa hirurške intervencije na ljudskom oku. U kontrolnom (neutralnom) kontekstu, učesnici u studiji uranjali su ruku u posudu s vodom sobne temperature.

Kod ispitanika izloženih stresorima (hladna voda i video) nivo alkohola u krvi rastao je i dosezao maksimum znatno brže nego kod kontrolnih subjekata. Kod njih je, međutim, izmeren i brži pad nivoa alkohola u krvi. Interesantno, poređenjem iskaza samih učesnika u studiji, utvrđeno je da su se stresirani ispitanici osećali manje pijano od subjekata iz neutralne situacije.

Kanađani su svojom studijom potvrdili nalaze do kojih su njihove švedske kolege došle sedamdesetih godina prošlog veka. U skladu s tadašnjim etičkim standardima, švedski psiholozi su pokazali da elektrošok ima otrežnjujući efekat.

Alkohol efikasniji na prazan stomak

Mada većina ljudi ovo nauči na bazi ličnog iskustva, postoje i naučni dokazi za činjenicu da alkohol brže i efikasnije deluje ukoliko se konzumira na prazan stomak.

Dobrovoljci u studiji koju su irski istraživači publikovali u časopisu Science & Justice pili su đus-vodku u tri različite situacije: (i) nakon šest sati bez hrane; (ii) pošto su pojeli pakovanje čipsa; (iii) posle obroka koji se sastojao pilećeg sendviča i velike porcije pomfrita.

Merenje nivoa alkohola u krvi učesnika u studiji, u sva tri uslova, pokazalo je da kesica čipsa nema nekog uticaja na brzinu i jačinu intoksikacije. Pravi obrok, međutim, ima: koncentracija alkohola u krvi ispitanika koji su pojeli sendvič s piletinom i porciju pomfrita iznosila je 65 do 70 odsto nivoa alkohola u krvi subjekata koji su istu količinu žestokog pića popili praznog želuca.

Šveđani su ponovo bili brži. Pre tačno 20 godina, istraživači sa Univerziteta u Linćepingu, publikovali su rezultate svoje studije na istu temu, pokazavši da je razgradnja etanola u proseku dva sata brža (kraća) ukoliko je alkohol u organizam unet na pun, umesto na prazan stomak, kao i da se siti pijanci osećaju manje pijano u poređenju s gladnim.

Za produženo dejstvo alkohola – gladujte!

Napili ste se i želite da opijenost potraje što duže. U tom slučaju, nije dovoljno da pijete na prazan stomak; potrebno je da ne jedete ni posle pijanke.

Ovo je jedan od zaključaka studije švedskih istraživača, citirane u prethodnom pasusu. Obrok, uzet pet sati nakon što je nastupila opijenost, za 36 do 50 odsto ubrzava proces eliminacije alkohola iz krvotoka pijanca.

Da sumiramo: Na prazan stomak, pijte žestoko piće miksovano gaziranim sokom koji sadrži veštačke zaslađivače i nastavite da se uzdržavate od jela.

 

Sonja Pavlović – MindReadings