Vitamin B17 – magija prevaranata

Još jednom – cijanidni glikozidi nisu lek, oni su otrov

Amigdalin i leatril su ista supstancija.
Amigdalin znači badem. Izolovali su ga hemičari pre 180 godina iz plodova gorkog badema Prunus amygdalus. Osim u bademu ima ga u semenkama kajsija Prunus armeniaca i crnih trešanja Prunus serotina. I u jabukama.

Nije vitamin. Nije vitamin- Nije vitamin…..I tako par hiljada puta dok nekima ne uđe u glavu. Vitamini su neophodni za život. OVO nije. Niti je vitamin, niti je neophodan za život. Ali jeste ubica. Da ponovim i formulu, jer nekima ne ide u glavu šta je šta u životu i hrani.

[(6-O-β-D-glukopiranozil-β-D-glukopiranozil)oksi](fenil)acetonitril (hemijsko ime)

Dokazi da je amigdalin (leatril) otrovan nisu potrebni. To znaju svi njegovi zagovornici, kao i pacijentkinja koja se njime nije izlečila i u očaju pokušala samoubistvo ovim “lekom” (klik). Te, 1981. godine leatril se “valjao” u Meksiku, jer su ga normalne države zabranjivale. I to je tada trajalo 30 godina. Uz brojne smrtne slučajeve, koji se nalaze u ovom radu, ali i mnogim drugim dokumentima. Zašto je leatril otrovan? Zato što se oslobađa ono CN i kombinuje s H. Dobija se HCN (cijanovodonik) koji je klasični otrov. Napada u mitohondrijama citohrom C oksidazu i ubija je. I ako je mnogo enzima ubijeno, ubijena je i žrtva. U krvi napada hemoglobin. Bar oko toksičnosti cijanida nema dileme. Gasne komore i milioni mrtvih po koncentracionim logorima su ogroman teret na leđima visokocivilizovanih Nemaca. I šta dalje? Kako je stvorena bajka, mit da farmaceutska mafija krije lek protiv raka? Da se taj lek nalazi u košticama kajsija i da neka plemena (pakistansko pleme Hunza) nemaju rak, jer pripadnici stalno grickaju semenke iz koštica kajsija.

Kako je hemijsko oružje i agens zločinaca postalo čudesni lek protiv raka ili lek prevencije?

Klinička ispitivanja su sprovođena u Americi 1978-1982. Ovo je sajt alternativnog lečenja raka i ostao je bez finasiranja, jer nije bilo opipljivih rezultata. Nije pokazana upotrebljivost leatrila kao leka, iako je bilo raznih varijacija. Nekome je privremeno pomogao, ali nije bilo dobre i pouzdane kontrole, dokumentacije i sl. Sve ovo dodatno komplikuju sledeći podatak koji prodavci “zdrave hrane” NAMERNO PREĆUTKUJU: kada se lek ubrizgava intravenski, nivo cijanida ne raste značajnije u krvi. Kada se unese oralno raste drastično, do nivoa dokumentovanih trovanja. Čak i od gorkog badema. Zaključak? Tu negde u organizmu se nalazi ENZIM koji oslobađa cijanid. To su glukozidaze kojih ima uE. coli. Intestinalna mukoza takođe ima ovaj enzim. I da stvar bude gora TAJ ENZIM SE NALAZI U SVIM SEMENKAMA koje sadrže leatril. Tačno ime mu je beta-glukozidaza. Osim biljaka brojne bakterije i gljive ga imaju. A ne samo ćelije raka, kako neupućeni misle. Ovaj enzim je zastupljen i u celeru, šargarepi, isklijalom zrnevlju i breskvama. Mnogo opasnih kombinacija ima. I zato je moj savet bio ne kombinujte sirovu hranu koju ne poznajete. Kombinacija može da bude fatalna.

Glumac Stiv Mekvin se lečio Leatrilom 1980.-te u bolnici u Meksiku. Iste godine je i umro. Da li postoji lek u prirodi koji može da ubije ćelije raka, bolje od taksola, selektivno sa što manjom štetom za domaćina? Sigurno. I zato je hemija prirodnih proizvoda ponovo aktuelna, skupa s modernom tehnologijom analize, izolovanja, kompjuterskog modelovanja i testiranja na humanim ćelijama raka. Mnogi moćni ljudi umiru ili su umrli od nekog oblika raka. Mnogo novca i vremena je potrošeno na istraživanja. Ali zabijanje glave u pesak neće doneti rešenje u ovoj borbi. Čista zloupotrebe prodavaca koštica kajsija i sličnih semenki je više nego kriminalna radnja. Zato me zanima kako neko može da iziđe na TV i priča nebuloze kako samo ćelije raka imaju specifični enzim koji “aktivira” leatril, koji onda ubija te ćelije? Odakle mu moralno pravo? Očajnici posežu za alternativom i to je dokumentovano i u potresnom filmu porodice Navaro (Cut Poison Burn, 2010).

U reakciji na moj prvi tekst u kome sam se dotakao leatrila, napali su me mnogi “alternativci”, lica sa čudnim pseudonimima na FB i anonimni komentatori. Najčešći argument je bio ..ja sam jeo(la) kao dete po kilogram koštica i nije mi ništa. Tvoja nauka je bezveze…I OK. Jeste bezveze ako su pojeli desetine grama cijanida i ostali živi. Jeste bezveze ako svi koji su ovih 180 godina proučavali kajsije, gorki badem, trešnje i jabuke grešili, a anonimusi bili u pravu. Ali i dalje ozbiljne zemlje ograničavaju upotrebu ovih koštica, zabranjuju leatril. Zamislite da Vas neko iznervira …a leatril Vam je pri ruci. Iskušenje i eto nove priče, koju nema ko da ispriča, jer je Agata odavno mrtva.

Amigdalina ima do 3 % u semenakam kajsija u Bugarskoj i Rumuniji (Food Chemistry 141 (2013) 2788–2794). Količina cijanida u krvi zavisi od uslova gajenja, čuvanja, sorte, da li se uz semenke jede npr. glukoza, meso i sl. Da li je u pitanju dete, odrastao čovek, pušač ili alkoholičar. 1000 raznih faktora mogu da budu objašnjenje zašto je Raspućin preživeo sve što je preživeo. I zašto neko umre od semenki koštica, a neko ne.

Ovo je primer hrane koja sadrži cijanidne glikozide na Novom Zelandu. Naši ljudi mogu da istrpe uran, cijanid, bombardovanje. Ali rakija ne može. Ako se koštice šljiva suviše dugo nalaze u komu, predestiluje i cijanovodonična kiselina. Jedan od razloga zašto naše šljivovice teško nalaze put ka svetskom tržištu.

able 2: Concentration of cyanide in some tropical foodstuffs
             (Summarized in Nartey, 1980).


    Plant/tissue                                mg HCN/kg


    Cassava(bitter)/dried root cortex             2450
    Cassava(bitter)/leaves                         310
    Cassava(bitter)/whole tubers                   395
    Cassava(sweet)/leaves                          468
    Cassava(sweet)/whole tubers                    462
    Sorghum/whole immature plant                  2500
    Bamboo/immature shoot tip                     8000
    Lima beans from Java (coloured)               3120
    Lima beans from Puerta Rico (black)           3000
    Lima beans from Burma (white)                 2100

Vrste pasulja sa po 3 g cijanidnih glikozida po kilogramu. Više o dozama i mehanizmu trovanja ovim glikozidima ovde.

Evo kratke i moderne liste grešnika, koji su me naveli da poverujem da su semenke iz koštica kajsija i dalje toksične za ljude:

1. Cigolini, D., Ricci, G., Zannoni, M., Codogni, R., De, L.M., Perfetti, P., Rocca, G., 2011.Hydroxocobalamin treatment of acute cyanide poisoning from apricot kernels.Emerg. Med. J. 28, 804–805.

2. Akyildiz, B. N., Kurtoglu, S., Kondolot, M., & Tunc, A. (2010). Cyanide poisoning
caused by ingestion of apricot seeds. Annals of Tropical Pediatrics, 30, 39–43.

3. J Emerg Med. 2013 Feb;44(2):e285-6. doi: 10.1016/j.jemermed.2012.05.041. Acute cyanide intoxication due to apricot seed ingestion.

4. J. Chang, Y. Zhang / Catalytic degradation of amygdalin by extracellular enzymes from Aspergillus
niger Process Biochemistry 47 (2012) 195–200

5. www.ajol.info/index.php/ajb/article/download/92349/81799‎ Turska analiza semenki iz koštica kajsija

Valjda je dovoljno i za najnevernije Tome.

Čak i popularni sajtovi upozoravaju na smrtnu opasnost od ovih plodova (klik). Da li želite i Vi da budete vernik, igrač srpskog cijanidnog ruleta ili ne, odlučite sami. Znam samo da dok su se slušali ti mrzitelji nauke, naučnici su završavali na lomači, a Zemlja je bila ploča. Ja se s time ne mirim i nikada neću da pristanem da kažem kako je zdravo jesti semenke nečega, a da nisam potpuno siguran, da ni jedna bebe neće stradati zbog neukosti i budalaština koje se šire internetom. Ili prosto što su roditelji bili zavedeni reklamama ili zbog pomodarstva i neobrazovanosti, jer su o tome “čuli” na FB.

Bože, koliko kajsija u pozadini, reče Hunza starešina.

A Hunze? Pa, kao i Zlatiborac. Svi znaju koliko ima krava na Zlatiboru, a koliko suvog mesa se prodaje. Siromašno pleme snabdeva sve prodavnice sveta ovim košticama. Ili nihovo drveće rađa po 100 tona koštica, pa se kajsijama nahrane krave sa Zlatibora ili su kupci stvarno blesavi.

Autor: Zoran Vujčić – Hemija oko nas