Prenosimo tekst druga Viktora Šapinova iz ukrajinske komunističke organizacije Borotba (Borba). Borotba je osnovana 2011, objedinjavanjem više različitih levičarskih struja. Drugovi i drugarice iz Borotbe su od početka sukoba u Ukrajini držali principijelan stav i doslednu orijentaciju ka radničkoj borbi i socijalističkoj revoluciji, boreći se u prvom redu protiv evro-fašističke hunte u Kijevu, a potom i protiv pokušaja Putina i ruskog mafijaškog kapitalizma da zajaše i iskoristi za svoje ciljeve antifašističku i anti-imperijalističku borbu radnog naroda na jugoistoku Ukrajine. Tekst je prevod engleskog prevoda.

Vjačeslav Ponomarjov, narodni gradonačelnik Slavjanska, je rekao da će gradska industrija biti nacionalizovana.

„Da niko nema nikakvih iluzija, želim da kažem da će sva industrija u gradu biti nacionalizovana. Ne možemo ostaviti industrijski potencijal grada u rukama beskrupuloznih biznismena“, rekao je narodni gradonačelnik.

Mahom spontana antikapitalistička orijentacija Antimajdan aktivista koji su stvorili narodne republike Donjeck i Lugansk nije iznenađenje. Najveći deo vlasnika-oligarha su bili klijenti, sponzori i glavni dobitnici Evromajdana. Kapitalistički oligarsi poput Igora Kolomojskog, Dmitra Firtaša, Sergeja Tarute i, u manjoj meri Rinata Ahmetova, finansirali su Evromajdan i promovisali ga u svojim medijima. Kada je Evromajdan pobedio, oni koji su prethodno upravljali zemljom indirektno putem Janukovičeve vlade, dobili su direktnu kontrolu, uključujući i imenovanja na mesta guvernera ključnih regija.

Štaviše, kako je ispalo, pobeda oligarhije nije samo dovela do pobede ultraliberale i nacionaliste Evromajdana, već su pokušali da utiču i na pokret otpora novoj vlasti – na takozvani Antimajdan.

Kako je nedavno izjavio Pavel Gubarjov, narodni guverner Donjeckog Regiona, Rinat Ahmetov je platio jednom broju Antimajdan aktivista kako bi „sedeli tiho“ i „odlivali“ protest. „Sve aktivnosti Ahmetova su bile usmerene ka kanalisanju narodnog gneva i to uspelo u Dnjepropetrovsku. Oligarh Kolomojski je uspeo jer je tamo bio jači pro-ukrajinski sentiment nego u Donbasu.“, rekao je Gubarjov u intervjuu Ruskoj gazeti.

Oligarhija je sponzorisala razvoj raznih neonacističkih grupa i njihovo ujedinjenje pod brendom „Desnog sektora“. Oligarsi ih indirektno finansiraju i priznati vođa Desnog sektora, Dmitrij Jaroš, je izjavio za medije: „Ne smeta nam što oni (oligarsi) finansiraju našu vojsku.“ Milijarder Igor Kolomojski je pokazao posebnu revnost, javno se sastavši sa Jarošem i proglasivši „lov na glave“ pripadnika jugoistočnih narodnih milicija, nudeći 10.000 dolara za svakog „diverzanta“.

Samim tim, sama logika borbe gura aktivista jugoistoka u tabor antikapitalizma. Učestvujući u Antimajdan pokretu u Harkovu i Odesi, video sam kako su narodne mase razbuđene sloganima koji napadaju oligarhiju.

Sergej Kiričuk, jedan od vođa Antimajdana u Harkovu i koordinator socijalističkog pokreta Borotba, takođe naglašava socijalnu agendu jugoistočnog pokreta. „Ovde na jugoistoku je narod izneo zahteve vezane za svoja socijalna prava. Postoji veoma ozbiljna anti-oligarhijska, antikapitalistička komponenta u ovim protestima“, kaže Kiričuk, koji se sada nalazi u izgnanstvu.

Opisujući finansiranje Antimajdana, Kiričuk kaže: „Pokret na jugoistoku se, po tehničkoj opremljenosti i finansijskoj podršci, ne može porediti sa Majdanom. Viktorija Nuland je rekla da su SAD potrošile 5 milijardi dolara za ‘promovisanje demokratije’ u Ukrajini. A na istoku Ukrajine protestni pokret ne pokazuje znake jake finansijske podrške. Ponajmanje u gradovima gde smo mi bili aktivni – u Harkovu i Odesi – gde nisam video nikakvo finansiranje od strane Rusa ili Putinove vlade. I na političkoj sceni nismo videli nikoga ko je pomagao ili finansirao ovaj pokret.“

Mogu da potvrdim ove Sergejeve reči: U Harkovu smo pravili letke od sopstvenog novca, sa ukupnom cirkulacijom od oko 100.000 primeraka. Skupljali smo male individualne donacije. Polepljeno je bilo deset hiljada plakata za bojkot izbora koje je raspisala kijevska hunta. Kod spomenika Lenjinu je bila kutija za priloge za pomoć braniocima Harkova i ranjenima. Organizatori Antimajdana su koristili malu kancelariju Borotbe u suterenu. To je sve što se tiče „finansiranja“ Antimajdana. Ne isključujem da su neki prevaranti skupljali velike sume pozivajući se na pokret, ali aktivisti od toga ništa nisu ni videli.

Gubarjov prikazuje istu sliku donjeckog Antimajdana: „U miliciji postoje različiti ljudi. Rudari i bivši zvaničnici, savetnici, moji saborci. …Ali ono što svi imaju zajedničko je da su pošteni u pogledu novca. Dali su imovinu pod hipoteku i uzeli su novac i uložili u pokret koji je imao finansijske teškoće. Trošili su vlastiti novac.“

I ovo je kontrast: Na jednoj strani, ultranacionalistički militanti sa jakim finansijama i opremom, a na drugoj radnici, studenti i nezaposleni aktivisti. Kada su naši drugovi iz Borotbe zaplenili dokumenta Desnog sektora u Regionalnoj državnoj upravi Harkova, među njima su bile i bankovne kartice i čekovi. Posvedočili su da je dečko iz naselja, student na Institutu za fizičko vaspitanje, imao 10.000 američkih dolara.

Naglašavam opet da među evromajdanovcima nema anti-oligarhijskih, ili čak socijalnih slogana. Nekolicina levičara koji su hteli da „budu uz narod“ i blesavo otišli među evromajdanovce su pretučeni i isterani uz poniženje od strane ultras navijača koji su tamo dominirali. Ovi neonacisti, jednom navučeni na finansiranje od strane oligarha, su momentalno zaboravili na svoj demagoški „antikapitalizam“.

Ovaj savez oligarha i nacista kao da je direktno skinut sa stranica udžbenika za istoriju, kao i savez antifašističkih i antikapitalističkih slogana protivnika kijevske hunte.

„Fašizam je otvorena teroristička diktatura najreakcionarnijih, najšovinističkijih, najimperijalističkijih elemenata finansijskog kapitala. … Fašizam nije natklasna vlast i nije vlast srednje klase i lumpenproletarijata nad finansijskim kapitalom. Fašizam jeste vlast finansijskog kapitala. On je organizovanje terorističkih odmazdi protiv radničke klase i revolucionarnog dela seljaštva i inteligencije. Fašizam u spoljnoj politici jeste šovinizam u najsirovijem obliku, koji gaji ksenofobičnu mržnju prema drugim narodima“, prema klasičnoj definiciji fašizma koju je formulisao Georgi Dimitrov. A ono što se dešava u Ukrajini danas u potpunosti se uklapa u ovu definiciju.

Vlasnik „Privata“, Kolomojski, živi je simbol finansijskog kapitala. Terorističko nasilje privatnih vojski Kolomojskog, sklepanih na brzinu od krajnje desnih militanata, su svi videli u medijima.

Nisu slučajno pristalice Majdana rušile spomenike Lenjinu dok su protivnici te spomenike branili. U ovom pogledu postoji duboka klasna podeljenost. A ako tražite semena socijalizma negde u Ukrajini – ona su u pokretima na jugoistoku.

Naravno, narodne republike Donjecka i Luganska neće biti socijalističke. Verovatno je da će deo krupnog i srednjeg biznisa sačuvati svoje pozicije. Pokušaji da se preuzmu on i ruske korporacije bi bio označen kao „loš“. Ali osnivanje narodnih republika „odozdo“, iskustvo antifašističke, anti-imperijalističke i anti-oligarhijske masovne borbe, bez sumnje je pomerilo ne samo jugoistok Ukrajine, već i ceo post-sovjetski prostor, ulevo.

Onima koji ne vide progresivni i čak revolucionarni sadržaj dešavanja na jugoistoku, Lenjin je posvetio ove reči:

„Misliti da je socijalna revolucija zamisliva bez pobuna malih naroda u kolonijama i u Evropi, bez revolucionarnih izliva dela sitne buržoazije, sa svim njenim predrasudama, bez pokretanja politički neosvešćenih proleterskih i poluproleterskih masa … misliti ovo znači odbijati socijalnu revoluciju. Mora biti da se na jednom mestu postroji jedna vojska i kaže „Mi smo za socijalizam“, a druga, drugde kaže „Mi smo za imperijalizam“ i to je socijalna revolucija! … Ko god očekuje „čistu“ socijalnu revoluciju, nikad je neće doživeti. To je revolucionar na rečima koji ne shvata stvarnost revolucije.

„Ruska revolucija 1905. je bila buržoasko-demokratska revolucija. Sastojala se iz niza bitaka svih nezadovoljnih klasa, grupa i elemenata stanovništva. Među ovima je bilo masa sa najsirovijim predrasudama, sa najopskurnijim i najfantastičnijim ciljevima borbe; bilo je malih grupa koje su prihvatale japanski novac, bilo je špekulanata i pustolova itd. …

Socijalistička revolucija u Evropi ne može biti ništa drugo do izliv masovne borbe od strane svih i svakakvih ugnjetenih i nezadovoljnih. U njoj će neizbežno učestvovati delovi sitne buržoazije i zaostalih radnika – bez takvog učešća, masovna borba je nemoguća, bez nje je revolucija nemoguća – i isto tako neizbežno će u pokret doneti svoje predrasude, svoje reakcionarne fantazije, svoje slabosti i greške.“ (Iz „Sumiranja rasprave o samoopredeljenju“, jul 1916.).

 

 

Autor – Viktor Šapinov
Priprema – Crvena Kritika