Deset političkih partija koje tvrde da podržavaju političko zaveštanje pogubljenog mučenika Burkine Faso, marksiste i pan-afričkog revolucionara, formirale su prošle nedelje savez.

Dogovor o ujedinjenju desio se nekoliko meseci nakon nacionalnog ustanka kojim je svrgnut nekadašnji vođa državnog udara koji je postao predsednik, Blez Kompaore, a koji se sada nalazi u egzilu u susednoj Obali Slonovače.

Kompaore je nateran u bekstvo nakon narodne pobune krajem oktobra i početkom novembra, kada su stotine hiljada mladih i radnika izašle na ulice zahtevajući da ne dobije još jedan mandat. Kada je izgledalo da će parlament odbriti novu kandidaturu, zgrada palamenta je napadnuta, zaposednuta i zapaljena.

Nastavak nemira izazvao je dva vojna udara u danima koji su usledili, a mnogobrojni demonstranti su zahtevali momentalno vraćanje civilne vlasti. Koalicija vojnih i političkih lidera uspostavila je prelaznu vladu koja se obavezala da će održati izbore 11. Oktobra 2015.

Od 1983. do 1987, Sankara je predvodio revolucionarni pokret koji je došao na vlast i težio tome da transformiše post-kolonijalnu zemljoradničku državu tako da bude temelj unapređenja životnih uslova, i da služi kao model ostalim afričkim nacijama. Sankara, poznat kao ‘afrički Če Gevara’, ubijen je zajedno sa 12 drugih vojnih i političkih zvaničnika u kontrarevolucionarnom puču predvođenom Kompaoreom, koji je na vlasti ostao 27 godina.

Čak je i Asošijeted pres istakao u izveštaju da je „Sankara bio marksista, antiimperijalistički revolucionar koji je za samo četiri godine vlasti udvostručio broj dece u školama, smanjio smrtnost odojčadi, preusmerio zemlju od feudalnih zemljoposednika ka seljacima i zasadio 10 miliona stabala koje i dalje daju hlada glavnom gradu Uagaduguu”.

Njegova politika izazvala je ljutnju susedne Obale Slonovače, bliskog saveznika Francuske, za koju se oduvek sumnjalo da je odigrala ulogu u puču koji je srušio Sankaru sa vlasti.

Posle rušenja Sankare u oktobru 1987, zemlja se vratila na to da bude francuska ispostava i polje interesa imperijalista iz SAD-a. Za vreme Kompaoreovog režima, Burkina Faso je postala vodeći proizvođač zlata na afričkom kontinentu.

Pod Kompaoreom, neokolonijalna država služila je kao baza za francuske vojne intervencije u susednom Maliju. Pariz je blizak saveznik Vašingtona u takozvanom ‘ratu protiv terorizma’ koji u Africi sprovodi Afrička komanda vojske SAD-a (AFRICOM).

Udovica Tomasa Sankare, Mariam, koja često javno govori o raznim aspektima politike Burkine Faso, pozvala je partije da se okupe i na narednim izborima usprotive partijama koje podržavaju neokolonijalisti. Kandidat, Me Benevende Stanislas Sankara, označen je od strane deset političkih partija kao naslednik mučki ubijenog lidera Burkine Faso. Me Sankara, po zanimanju advokat, uzeo je učešče u zahtevima da se sprovede istraga puča i atentata koji su se zbili u oktobru 1987.

Me Sankara, koji nije u rodu sa nekadašnjim vođom revolucije, bio je jedan od advokata koji su zastupali porodicu Tomasa Sankare.