Da protivrečnosti kapitalističkog razvitka dovode do sukoba interesa kapitala, tj. privatnih korporacija i opšteg interesa radnog stanovništa, na vrlo slikovitom primeru objašnjava neoliberalna politika španske vlade.

Španija je veoma sunčana zemlja koja je stimulisala eksploataciju energije sunca u proteklih deset godina. Međutim, količina električne energije koja se tim putem proizvodi prevazilazi potražnju za čak 60%. Korisnici ovog izvora električne energije, ne samo da mogu da proizvedu dovoljno za ličnu upotrebu već i višak mogu da prodaju energetskim kompanijama. Posledica toga je da država duguje energetskim kompanijama preko 26 miliona zbog čega je rešila da sankcioniše upotrebu solarnih panela. Dakle, da sankcioniše rezultate politike koju je sama sprovodila protekle decenije.

Ne samo da će upotreba solarnih panela biti oporezovana do te mere da će biti neisplativa njihova upotreba, već će i prodaja viška proizvedene struje biti zabranjena. Da absurd bude još veći, uvodi se i obaveza da se svi paneli prikače na mrežu elektrodistribucije da bi država mogla da ima uvid u količinu proizvedene struje, i u skladu sa tim naplati porez. Kazna za nepovezivanje će biti 30 miliona evra.

Besmisao i nelogičnost oporezivanja Sunca postoji samo za građanina, ali ne i za kapital. Za njega i njegove sluge u obliku državne administracije sve ima savršenog smisla–štetu ne smeju da trpe energetski monopoli već narod.