U izopačenom pokušaju da prikaže uspehe u borbi protiv pripadnika FARC-a, kolumbijska vojska pobila je stotine, moguće i hiljade civila između 2002. i 2008, lažno ih prikazujući kao poginule borce, kaže se u novom izveštaju Hjuman Rajts Voča (HRW) .

Ubistva koja su činjena da bi se lažirale ratne statistike, bila su povod ogromnog skandala 2008, međutim, novi izveštaji tvrde da je takva praksa bila mnogo šire zastupljena i sistematičnija nego što se pretpostavljalo. Mnogi kolumbijski visoki vojni zvaničnici su podržavali tu praksu ili pak, nisu ništa preduzimali da je spreče, kaže HRW.

„Pod pritiskom nadređenih da se prikažu ‘pozitivni’ rezultati i povećaju brojke poginulih u ratu protiv gerile, vojnici i oficiri su kidnapovali žrtve ili ih namamljivali na udaljena mesta pod raznim izgovorima – naprimer obećavši im posao – tamo ih ubijali, stavljali oružje na njihova beživotna tela i zatim ih prijavljivali kao protivnike nastradale u borbi“, tvrdi se u izveštaju.

Brojna ubistva predstavljaju „jedan od najstrašnijih masovnih zločina na zapadnoj hemisferi u poslednjih nekoliko decenija“, tvrdi HRW.

Kopija izveštaja unapred je prosleđena Vašington Postu. Istražitelji Hjuman Rajts Voča rekli su da će svoja otkrića objaviti u sredu u Bogoti i predstaviti ih predsedniku Huanu Manuelu Santosu, koji pokušava da postigne mirovni sporazum sa Revolucionarnim oružanim snagama Kolumbije (FARC), da bi se završio ovaj jako dugi građanski rat.

Izveštaj se pojavljuje u trenutku kada je podrška javnosti mirovnim pregovorima opala. Razgovori  su ušli u svoju treću godinu i odvijaju se u Havani. Pregovori su doneli više napretka od bilo kog prethodnog pokušaja uspostavljanja primirja, međutim, dve strane tek treba da reše ključna pitanja vezana za demobilizaciju trupa i za to sa kakvom bi se kaznom, eventualno, pobunjenici suočili.

Lažno prikazane pogibije dostigle su svoj vrhunac u periodu koji je opisan u izveštaju, kada je tadašnji predsednika Alvaro Uribe pojačao akcije protiv FARK-a i povratio velike površine teritorije koju su držali pobunjenici. Santos je tokom Uribeove vladavine bio sekretar  odbrane (2006 – 2009), dok su njih dvojica danas najveći politički rivali.

Tokom tog perioda, vojne starešine su stavljale akcenat na pogibije u borbi kao meru vojnog uspeha, u nekim slučajevima nagrađujući trupe novčano i danima odsustva.

Vojnici su kidnapovali stanovnike sela, narkomane, beskućnike i sitne kriminalce, ubijajući ih i preoblačeći ih u ratne uniforme, a zatim su pisali lažne izveštaje sa ratišta.

„Ono što ove zločine čini jedinstvenim je to što oni nisu služili tome da se eliminišu politički protivnici ili simpatizeri gerile; u pitanju su ubistva civila koja su služila povećanju brojki poginulih u ratu protiv gerile“, rekao je Hose Migel Vivanko, direktor HRW za to područje.

„Šta nam ovo govori o konfliktu – da je provlačenje bez kazne toliko odomaćeno u Kolumbiji da je vojska živela u uverenju da može da bez posledice počini tako očigledne i sistematske zločine širokih razmera“, rekao je Vivanko.  „Vojska se, čini se, osećala ohrabreno da ubija civile“.

Ubistva su se smanjila od 2008, kada je izbio skandal nakon otmice i ubistva 19 mladića iz sirotinjskog naselja u Bogoti. Vrhovni zapovednik vojske primoran je da da ostavku, a tri generala i desetak oficira su otpušteni. Santos, tada sekretar odbrane, obećao je da  će izvršiti istragu.

Međutim, izveštaj HRW-a kaže da su drugi oficiri od tada unapređeni, bez obzira na dokaze o nezakonitim ubistvima pod njihovom komandom. Kolumbijski tužioci ispituju više od 3.000 prijavljenih isceniranih ubistava, kaže se u izveštaju. Iako je oko 800 vojnika optuženo, većina njih je nižeg ranga.

Izveštaj beleži da je sadašnji predvodnik kolumbijskih oružanih snaga nekada predvodio brigade za koje se veruje da su počinile desetine ovakvih ubistava.

Senator iz Vermonta, Patrik Lihi, dugogodišnji kritičar američke vojne pomoći Kolumbiji usprkos dokazima o kršenju vojnih zakona, rekao je da je ‘duboko pogođen’ izveštajem i da bi on trebalo da pomogne da se u novom svetlu sagleda pomoć koju pruža SAD.

„Dok smo obezbeđivali milijarde dolara pomoći kolumbijskoj vojsci tokom dugog niza godina, njihove trupe se sistematski ubijale civile“, Lihi je rekao u izjavi za Vašington Post.

„Podržali smo kolumbijsku vojsku, jer je zemlja bila ugrožena od strane pobunjenika“, rekao je. „Ali osim u slučaju da su kolumbijski vojni lideri ljudi od integriteta, biće teško nastaviti pružati podršku instituciji koja se nekažnjeno bavila teškim kršenjem ljudskih prava“.

Izveštaj poziva Santosa da učini više u zaštiti svedoka u slučajevima isceniranih ubistava, da angažuje više tužilaca na ispitivanju slučajeva i da se pozabavi odgovornošču  viših vojnih činovnika, između ostalih mera.