Javno preduzeće „Resavica” u čijem se sastavu nalazi nekoliko rudnika, primer je kontradikcija čiju cenu plaćaju kako njeni radnici tako i narod.

U čemu je kontradikcija? Radnici su tužili preduzeće zbog neisplaćenih naknada za smenski rad i nesvesni postojećih dugova prema Poreskoj upravi, doveli su preduzeće u opasnost od zaplene imovine. Dug radnicima čini tek trećinu duga preduzeća, dok najveći deo sleduje advokatima i sudskim izvršiteljima.

Sa druge strane, upoznavši se sa situacijom, radnici su postali svesni da zaplena imovine znači i zatvaranje preduzeća i gubitak radnih mesta, kao i gubitak novca koji potražuju. Iz tog razloga su se mobilisali i telima branili imovinu preduzeća od sudskih izvršitelja. Istovremeno optužuju advokate da iskorišćavaju radnike i preduzeće da bi se bogatili. Imovina se prodaje u bescenje prema navodima radnika, te kao primer ukazuju na to da se za podmirivanje duga od 180,000 dinara jednom radniku prodao ugalj po toj ceni čija je tržišna vrednost 30,000 evra; u drugom slučaju za podmirivanje drugog duga iste veličine, popisano je pet autombila.

Država je „Resavici” dala rok do kraja maja sledeće godine za privatizaciju koja je dogovorena između ministra privrede Sertića, predstavnika sindikata i Agencije za privatizaciju. Pri tome, država će učestvovati u radzuživanju kako bi privukla investicije.

Rudarima je sasvim jasno da je preduzeće njihovo i da su najveći gubitnici, no to nije mnogo koga briga. Država je u obavezi prema MMF-u koji zahteva privatizaciju državnih preduzeća i neće oklevati da se ratosilja „Resavice”. Šta to znači? Rudari će možda ostati bez preduzeća i novca, a država će koristiti novac poreskih obveznika da investitor (gotovo sigurno strani) kupi što jeftinije i ne posluje sa gubitkom. Pitanje je, zašto država ne uloži novac sada da oporavi preduzeće i učini ga profitabilnim te time spase i njega, i rudare, a sebi obezbedi priliv novčanih sredstava?