Ovog puta me pustite da budem srećan,
ništa se nije desilo nikom,
sve što se dešava to je da sam srećan
sa sve četiri strane srca,
kad hodam, spavam ili pišem.

Šta da vam radim, srećan sam.
Bezbrojniji sam od trave na livadama,
osećam kožu kao cerovu koru
i dole nadu,  gore ptice,
more kao kopču na svome pojasu,
od hleba i kamena stvorenu zemlju,
vazduh raspevan kao gitara.

Ti, pokraj mene u pesku,
pesak si, pevaš i pesma si,
svet je danas moja duša,
pesma i pesak svet su
danas tvoja usta
pusti me
da u tvojim usnama i pesku
budem srećan,
srećan što dišem
i što ti dišeš,
srećan što dodirujem tvoje koleno,
i tad mi se čini da sam dirnuo
azurnu kožu neba i njenu svežinu.

Danas me pustite samog
da budem srećan,
sa svima ili bez ikog,
srećan sa travom i peskom,
srećan sa vazduhom i zemljom,
srećan s tobom,
s tvojim usnama srećan.