Benikasim, Španija – Odluka da se Matisjahu ukloni sa lajnapa španskog rege festivala postala je toliko kontroverzna da su čak i vlada SAD-a i Tajm magazin uključili u raspravu o tome, što je naizgled nesvakidašnja praksa budući da se radi o inostranom događaju za koji zna malo Amerikanaca.

U sredu, neposredno pre nego što je Rototom Sanspleš festival objavio izvinjenje, Svetski jevrejski kongres zahtevao je da reaguje španski premijer, a američka ambasada izdala je saopštenje nazivajući odluku „problematičnom”, javili su mediji.

Kada se radi o optužbama da je antisemitizam odigrao ulogu u odluci da se otkaže nastup jevrejskog učesnika, potrebno je razmotriti korene kontroverze u pokretu „Bojkot, neinvestiranje i sankcije” (eng. Boycott, Divestment and Sanctions Movement , BDS Movement).

Odluka da se bojkotuje Matisjahu, čije je pravo ime Metju Miler, nije bila zasnovana na tome kojoj veri pripada, već na njegovoj direktnoj podršci cionizmu i izraelskoj vladi.

Trebalo je da Miler nastupi u subotu na Rototom Sansplešu, rege muzičkom festivalu u Benikasimu, severno od Valensije, međutim, njegov je nastup otkazan pod pritiskom lokalnih aktivista BDS pokreta. Samo nekoliko dana nakon što se objava o otkazivanju pojavila u medijima, organizatori festivala objavili su izvinjenje i ponovo pozvali Matisjahua da nastupi kao što je prethodno bilo zakazano, javila je Al Džazira Amerika.

Mediji i zastupnici Izraela nisu bili blagi prema organizatorima festivala u periodu od objave o isključivanju muzičara pa do naknadnog izvinjenja. U utorak, magazin Tajm objavio je lični komentar Maksa Veba, višeg rabina Sinajskog hrama u Los Anđelesu, gde je on odluku o opzivanju nastupa Matisjahua povezao sa „talasom antisemitizma” za koji se plaši da „hara Evropom”.

Veb deli mišljenje mnogih američkih i španskih medija kada piše o tome da je „Matisjahu opozvan od učešća na festivalu jer je odbio da potpiše izjavu kojom odobrava palestinsku državu. Matisjahu nije državljanin Izraela. Ne glasa na tamošnjim izborima niti ima političkog uticaja. Ovo nije izražavanje uverenja već nepravda zasnovana na činjenici da je Matisjahu Jevrejin”.

Matisjahu je opravdavao svoje postupke na Fejsbuk stranici u ponedeljak, rekavši da dok je lokalni BDS pokret želeo da on potpiše izjavu ili da napravi video snimak u kom jasno izražava svoje stavove prema cionizmu i sukobu Izraela i Palestine, dok on zapravo podržava „mir i saosećanje za sve ljude” a zatim dodao da ne ubacuje politiku u svoju muziku. Naglasio je i da je on otvoreno jevrejsko-američki izvođač.

Međutim, Ali Abunimah, autor i koosnivač Elektronik Intifada, palestinskog sajta koji se bavi izveštavanjem i zastupanjem, tvrdi da se BDS ustremio na Milera ne zato što je Jevrejin, već zato što podržava izraelske ratne zločine.

„Miler je glasno podržao izraelski napad na flotilu u Gazi u maju 2010., kada je poginulo 10 ljudi na brodu Mavi Marmara. Bilo istina ili ne da su brodovi donosili pomoć  Gazi, te teritorijalne vode pripadaju Izraelu – to je međunarodni dogovor”, tvdi on u intervjuu za Džuiš Kronikl.

Matisjahu je nastupao na AIPAC-ovoj političkoj konferenciji 2015., koja je ključno mesto lobiranja za nastavak pomoći SAD-a Izraelu i porekao je istorijsko postojanje Palestine, što je popularno mišljenje među cionistima, tvrdi Abunimah. Ne samo da je Miler na Tviteru objavljivao pro-izraelsku propagandu koja pokušava da opravda ilegalno naseljavanje na Zapadnoj obali, već je i njegov hit iz 2012. „Summer”, sa njegovog albuma „Spark Seeker” (koji je delimično snimljen u Izraelu) korišćen u videu izraelskog Ministarstva spoljnih poslova. Abunimah takođe otkriva da je producentska kuća Zed Films, koja je tvorac ovog i drugih propagandnih videa takođe producent i oficijelnog spota za pesmu „Sunshine”.

Abunimah je zaključio da je vladin video pokazatelj toga koliko rado Izrael koristi Milerovu muziku – nesumnjivo uz njegovu saglasnost – za svoje političke svrhe, međutim on negoduje kada neko na to reaguje. Mileru odgovara kada se njegova muzika koristi na ovaj način a u isto vreme tvrdi kako njegovo stvaralaštvo nije „političko”.