Više od 50 godina nakon gubitka svog kolonijalnog carstva i sticanja nezavisnosti afričkih zemalja pod francuskom upravom, čini se da Pariz ne može bez guranja nosa u politiku bivših kolonija, iz kojih crpi najveći deo resursa.

Francuski vojni angažman je mnogo šira priča od one koju mediji predstavljaju kao borbu protiv terora i islamskih pobunjenika u Sahari.

Francuske snage su aktivne u najmanje 10 afričkih zemalja, sa regionalnim centrima u Čadu, Burkini Faso, Maliju i Obali Slonovače .

Uz 2.000 vojnika koje je Francuska poslala da spreče dolazak na vlast levih nacionalista u Centralnoafričkoj Republici , više od 5.500 je na zadacima u “borbi protiv terora”, prikupljanju informacija, obuci lokalnih vojnika i obezbeđivanju francuskih kompanija.

Nevladini izvori procenjuju da Francuska ima preko 10.000 vojnika stacioniranih širom Afrike, kao garant bezbednosti francuskih ekonomskih interesa.

Iako je prisustvo vojnika SAD i Britanije podjednako veliko, ipak postoji dogovor da Francuska preuzme vođstvo u severnom delu kontinenta.

Članak Vashington Posta o državnoj poseti Fransoa Olanda SAD-u, u februaru prošle godine, pripisuje dvojici lidera izjavu: “Nigde naše partnerstvo nije bolje prikazano nego u Africi… Širom Sahela (saharske regije), mi smo partneri u sprečavanju al-Kaide od sticanja novih uporišta.

O ulozi Afrike u održanju životnog standarda Francuske, najbolje svedoči izjava bivšeg francuskog predsednika Fransoa Miterana: ” Bez Afrike, Francuska će se srušiti na nivo sile Trećeg Sveta”.