Serhio Paskual, organizacioni sekretar španske partije Podemos i delegat Andaluzijskog sindikata radnika, izjavio je da će njegova organizacija „poštovati dogovore o (NATO) bazama do poslednjeg slova”. Ova bezrezervna podrška najkriminalnijem oruđu imperijalizma proizvela je debatu na nacionalnom nivou i dovelo u pitanje navodni pacifizam ove organizacije.
Podemos je organizacija koja je u samom početku zastupala radikalno leve stavove na političkoj sceni Španije među kojima su između ostalog neplaćanje dugova, ali i izalzak iz NATO-a. Već tokom prvih nekoliko meseci svog postojanja, program su ublažili toliko da su se od radikalne levice svrstali među partije centra. Štaviše, to im je postao zvaničan stav i javno su odbacili bilo kakvu vezu sa levicom.
Tome u prilog govori i evolucija stava prema NATO-u: isprva protiv članstva Španije u ovoj zločinačkoj ustanovi, stav je promenila u traženje referenduma o izlasku, da bi danas zagovarao poštovanje svih ugovora vezanih za ovu organizaciju. Između ostalog, saopšteno je da se njihovoj organizaciji pridružuje i Hose Hulio Rodrigez, general vazduhoplovstva, član glavnog štaba vojske Španije i bivši ministar odbrane za vreme vlade socijalista. Hose Hulio Rodrigez bi, u slučaju da Podemos formira vladu, bio ministar odbrane. On je jedan od zaslužnih za špansku podršku intervencije u Libiji.1
Jedan od najglasnijih kritičara ove promene politike u Podemosu je i Huan Manuel Sančez Gordiljo, gradonačelnik Marinalede, poznate kao „komunističke oaze” u Andaluziji. On je naglasio da se ne može biti levičar i pacifista, a da se istovremeno poštuju dogovori fašističkog diktatora Franka sa američkim imperijalizmom. Nazvavši NATO terorističkom organizacijom, izjavio je da Andaluzija trenutno izvozi krinimal, rat i genocid u Afriku i Aziju, iz mesta Moron i Rota gde se nalaze NATO baze. „Gospodu imperijaliste nije birga ni za život ni za ljudska prava, niti poštuju bilo šta drugo šta nisu interesi multinacionalnih kompanija za eksploataciju nafte i vojne industrije u SAD-u”, rekao je on, dodavši: „Politički kukavičluk se ne može opravdati ni imenima, ni državnim interesima, niti izbornim obećanjima”.2
Leave a Reply