Ulicama grada Orisaba u provinciji Verakruz u Meksiku, kruži manifest posvećen „siromašnima koji žive na obodima vulkana, planinskog venca Songolika i u dolini i regionu Orisabe”, a poziva na pridruživanje gerilskoj Revolucionarnoj vojsci naoružanog naroda.

„Gigant pod nazivom narod, budi se iz obamrlosti i organizuje se nezavisno od izdajničkih partija koje su ga prodale. Zašto smo odabrali ovaj put, a ne drugi? Jer su se iscrple sve legalne instance poročnih i korumpiranih izbornih procesa. Ne postoji druga mogućnost koja bi nas oslobodila i zato smo se odlučili na oružanu borbu kao poslednju nadu. Bogati nam nabijaju na nos da neće promeniti ekonomski model zasnovan na pljački, pustošenju i tlačenju zarad izrabljivanja i potčinjavanja napaćen narod Meksika.

Boje se da ne izgube svoje klasne privilegije, a to znamo vrlo dobro jer je ovo klasna borba između tlačitelja i tlačenih, između bogatih i siromašnih. Njih taj strah obuzima, strah od ove zemlje siromašnih, seljaka, domorodaca, isušenih lica i izgladnelih. Strah od nezaposlenih što žive u rezervatima žonglirajući, prodajući žvake; od jadnog nadničara kojem su oduzeli zemlju i okružili pojasima gradske bede; strah od besnih rudara.

Danas dižemo glas da može da se čuje naš urlik pobune. Danas kad nas izdaja obuzima, uprkos nama samima; danas kad nam žele ukrasti snove, skuplja se hrabrost; danas kada su udarci sve jači, bole i krvare. Danas, gde nam ostaje samo put pobune.”

Ovu novu gerilu čine obični građani, a očekuju da će biti mnogo kleveta i uvreda na njihov račun. Posebno se obraćaju roditeljima žrtava Ajocinape „masakriranim i prezrenim”, a kritikuju „pedofilski kler i sveštenike posrednike” koji „dokazuju bezdan nejednakosti i jaz između onoga  šta se kaže i šta se čini”. „Te velike lažu ne dopuštaju da se stavi ogledalo pred lice zemlje i ispred onih koji su dopustili da tako bude”, kažu oni.

Sa druge strane, vlada Meksika poriče postojanje ove gerile, a po rečima sekretara vlade, u provinciji Verakruz je „mir i tišina”.