Iz Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija nam stiže još jedno neprijatno iznenađenje. Nakon što su Kina i Rusija zdušno podržale, kako kaže Samanta Pauers, ambasadorka SAD pri UN, „najteže sankcije u proteklih 20 godina” protiv Severne Koreje krojene po meri imperijalizma, čak je i Venecuela glasala ZA.

Ramirez Karenjo, ambasador Venecuele pri UN, izrazio je podršku rezoluciji Saveta bezbednosti o Severnoj Koreji koja izražava zabrinutost zbog negativnog uticaja severnokorejskog programa na međunarodni mir i sigurnost, kao i zbog mogućeg sukoba. „Ozbiljnost ovih događaja zahteva od Saveta bezbednosti da udvostruči napore za promovisanje dijaloga i pregovora između zavađenih strana sa ciljem doprinosa rešenju krize postignutom pregovorima”, kaže Karenjo.

On dalje tvrdi da se Venecuela zalaže za uklanjanje nuklearnog naoružanja sa Korejskog poluostrva sa ciljem mirnog rešenja za uspostavljanje mira i stabilnosti. Njegova zemlja smatra da će sankcije biti primenjene na odgovoran i transparentan način radi zaustavljanja nuklearnog programa Severne Koreje i bez nanošenja štete njenom narodu u humanitarnom pogledu i u pogledu kršenja ljudskih prava. Ambasador je pozvao na smanjenje tenzija.

Interesantno je da Venecuela, koja je sama žrtva imperijalističke agresije (iako, još uvek, ne vojne), poseže za imperijalističkom demagogijom i zaboravlja lekcije iz istorije.

Agresivnu politiku protiv Severne Koreje vode njeni agresori – reći da je Severna Koreja faktor nestabilnosti zato što ne želi da se povinuje imperijalističkim pritiscima i provokacijama radi napuštanja legitimnog prava na samoodbranu, znači zameniti žrtvu agresorom.

Dalje, uvođenje sankcija naziva „naporima za promovisanje dijaloga”. Dobronamerni dijalog za postizanje stabilnosti i sigurnosti podrazumeva kompromis, tj. ustupke – primera radi, uklanjanje opasnosti po bezbednost Severne Koreje. Uvođenjem sankcija se vrši ekonomsko nasilje nad državom da bi se primorala da prihvati ultimatum a da joj se ne izađe u susret u bilo kom pogledu.

Koliko bi sankcije mogle da budu pravedne po narod, gospodin Karenjo bi mogao da se obrati narodu Iraka i bivše SR Jugoslavije. Humanitarna katastrofa koju su ovim zemljama nanele sankcije, nimalo ne zaostaje za onom uzrokovanom ratom. Stiče se utisak da predstavnik Venecuele nije ni pročitao o kojim se sankcijama radi, pa se nada da neće imati efekta na stanovništvo, a čini se da nije čuo ni izjavu Samante Pauers.

Gospođa Pauers, eto, krivi državnu politiku Severne Koreje koja radije troši novac na interkontinentalne rakete umesto da ih iskoristi da prebrodi poteškoće pod kojima živi narod. U istoj izjavi potpuno bezobrazno govori o najtežim sankcijama u proteklih 20 godina, pa još očekuje da poverujemo da one nemaju nikakvu ulogu u stvaranju tih poteškoća.

Koji su potezi ka deeskalaciji? Kršenje severnokorejskog vazdušnog prostora strateškim bombarderima i postavljanje antiraketnog štita u Južnoj Koreji uprkos „legitimnoj brizi” za bezbednost Kine.  Sasvim je jasno da je Savet bezbednosti farsa, ali da u toj farsi učestvuju i „antiimperijalisti” pritom šireći imperijalističku demagogiju, potpuno je poražavajuće za sve njegove žrtve.