Predsednik Venecuele, Nikolas Maduro, proglasio je šestdesetodnevno vanredno stanje juče u petak usled onoga šta je nazvao spletkarenjem među zemljama OPEC-a i SAD-a da obore njegovu levičarsku vladu.

Maduro nije dao detalje ove mere, ali je rekao da uključuje sposobnost da se suoči sa spoljašnjim pretnjama poput zahteva bivšeg kolumbijskog predsednika Alvara Uribea za vojnu intervenciju u Venecueli. Dodao je da je pređašnje vanredno stanje uključivalo i dekrete „za zaštitu naroda i socioekonomske stabilnosti zemlje.”

Zvaničnici obaveštajnih službi SAD-a su ranije istog dana rekli novinarima da su sve zabrinutiji zbog mogućnosti ekonomskog i političkog kraha u Venecueli i predskazali da Maduro verovatno neće završiti mandat.

Opozicija u Venecueli traži opoziv šefa države usled pogoršanja krize zbog nedostatka hrane i lekova, čestih isključenja struje, sporadičnih pljački i galopirajuće inflacije.

Međutim, Maduro, bivši sindikalni vođa i vozač autobusa, zakleo se da će se držati mandata i optužuje SAD za podršku tajnog udara protiv njega. Naglasio je da je glasanje održano ove nedelje protiv Dilme Rusef u Brazilu, praćeno saučesničkom ćutnjom SAD-a, znak da je on sledeći.

„Vašington pokreće mere na zahtev fašističke desnice u Venecueli koja je ohrabrena državnim udarom u Brazilu”, izjavio je Maduro u govoru koji je prenela državna televizija. On je rekao da se „virus državnih udara” vraća u Južnu Ameriku.

Vašington je u zaoštrenim odnosima sa Karakasom godinama, naročito nakon što je SAD pružio podršku kratkoročnom državnom udaru 2002. godine protiv pokojnog vođe Uga Čaveza.

Vladajuća partija u Veneceli je dugogodišnji i snažan saveznik Dilmine Radničke partije u Brazilu, ali njen odlazak doprinosi izolaciji Madura u Južnom Americi.

Maduro je takođe produžio i vanredno stanje protiv tzv. ekonomskog rata koji sprovodi opozicija uz podršku SAD-a.