Usled visoke potrošnje mesa širom sveta, riblji resursi namenjeni za prehranu zemalja zapadne Afrike otimaju se od strane stranih prehrambenih kompanija i koriste u fabričkoj prehrani domaćih životinja u bogatim zemljama.¹

Ribari iz Senegala se žale zbog nedostatka ribe u moru i kažu da ceo proces ostavlja teške posledice po ekonomiju ove zemlje, koja nema “zlato, naftu i dijamante”, i uglavnom ovisi o industriji ribe.

Desetak postrojenja ribljeg brašna izgrađena su u poslednjih nekoliko godina duž obale Senegala, dok se preduzetnici okupljaju u regionu u potrazi za jeftinim sardinama i haringama, praveći od njih riblji prah koji izvoze na farme životinja širom Evrope i Amerike.

Ribari nisu jedini koji se žale na ova postrojenja dok cena ribe u oskudici raste, i stanovnici zapadne Afrike osećaju teške posledice. Procenjena biomasa u vodama Senegela pala je sa milion tona na 400.000 tona.

Većina mesa i ribe na policama supermarketa u Evropi sadrži ove vitalne količine ribljeg brašna i ulja, bilo da su u pitanju lososi iz Škotske ili piletina i svinjetina sa evropskih farmi.²

Za proizvodnju oko 200 kg ribljeg brašna potrebna je količina od oko jedne tone ribe, koja bi inače bila namenjena za ljudsku ishranu u jednom od najsiromašnijih regiona na Zemlji.

 

---

1.  http://www.independent.co.uk/news/world/africa/millions-of-africans-face-food-insecurity-as-fish-stocks-diverted-to-make-animal-feed-for-western-a7235051.html  ↩

2.  http://socialismoryourmoneyback.blogspot.rs/2016/09/fish-for-people-or-animal-feed.html  ↩