Poznavaoci turskih prilika bi sigurno razvili žestoku debatu oko parlamentarnih partija u opoziciji kao pretnje Erodanu, a oni malo pronicljiviji bi sigurno posumnjali i na nekadašnjeg saveznika vladajuće klike, Fetulaha Gulena, optuženog za organizovanje državnog udara. Međutim, u moru propagande da se opere lice represije pod izgovorom vanrednog stanja i borbe protiv terorizma, izgube se pojedinci i organizacije koji, po svoj prilici, drmaju temelje društvenog poretka.
Za razliku od političkih partija koje se uglavnom koncentrišu na sopstvene političke ciljeve, pojedinci i organizacije koje učestvuju u platformi Narodni front, pokušavaju da ukažu na svakodnevne probleme narodnih masa i kroz njih vode borbu za opšta demokratska prava.
Nurije, Semih i Narodna advokatska kancelarija
Proteklog petka je održano suđenje Semihu Ozakči, učitelju koji je uhapšen zbog štrajka glađu koji vodi preko 200 dana. 1 Semih, kao i njegov saborac Nurije Gulmen, godinu dana protestuju zahtevajući da im se vrati posao sa kojeg su izbačeni dekretom i pod optužbom za „pripadnost terorističkoj organizaciji“ – uobičajeni izgovor za uklanjanje političkih protivnika koristeći ovlašćenja vanrednog stanja. Budući da je njihov protest i rešenost proizvela masovni pokret, oni su uhapšeni iz straha da se ne ponovi scenario iz 2013. godine kada su izbili neredi poznati kao Gezi ustanak. Represija je dostigla toliki nivo da je uvedena zabrana pominjanja nihovih imena javno.
https://www.youtube.com/watch?v=iDBr7Rz8qwU
Malo je reći da je pravni postupak protiv dvoje štrajkača glađu je bio pun neregularnosti. Kada država nije uspela da dokaže vezu između štrajkača i terorizma, pokušala je da zaobiđe sopstveni pravni sistem i posegne za ucenama i nameštaljkama. Jedan od pripadnika Narodnog fronta, Berk Erdžan, postigao je dogovor sa snagama bezbednosti i dao lažnu izjavu zahvaljujući kojoj je uhapšena celokupna advokatska kancelarija koja je zastupala štrajkače.
Erdžan, ne samo da je tvrdio da su Nurije Gulmen i Semih Ozakča omladincima dali obuku u proizvodnji eksploziva, već je dao spisak od 110 imena ljudi ove organizacije, te naveo da je Narodna advokatska kancelarija u uskoj vezi sa terorizmom. Tvrdnje ovog „svedoka“ su pale u vodu kada je Semih dokazao da je u vreme kada se optužuje za terorizam zapravo služio vojsku u drugom mestu. Semih Ozakča je potom pušten na slobodu.
Nurije Gulmen i dalje čeka na suđenje jer država njeno zdravstveno stanje koristi kao izgovor, ali se očekuje da će i ona budi puštena na sledećem ročištu 14. novembra.
Zašto su Nurije i Semih opasni? Zato što su njihovi zahtevi za povratak na posao legitimni, a ako bi država njima napravila ustupak, značilo bi da bi isto mogli da postignu i desetine hiljada drugih koji su na isti način izgubili zaposlenje. Sa druge strane, ako država to ne učini i pusti ih da umru, pokret koji se stvorio u podršku štrajkača bi mogao da preraste u veće nerede–činjenica koju je i sama država priznala.
Za uspeh njihovog protesta zaslužni su u velikoj meri i njihovi advokati koji su bili u stanju da razmontiraju namešten sudski proces i dokažu da se protiv njihovih klijenata vodi kampanja zasnovana na lažima. Kao posledica svog angažmana, uhapšeno je svih 14 zaposlenih u kancelariji.
Kulturni centar Idil
Još jedna žrtva represije je Kulturni centar „Idil“ blizak muzičkoj grupi Grup Yorum, koji takođe učestvuju u platformi Narodnog fronta. Od pokušaja državnog udara, Kulturni centar je pretrpeo četiri racije. Kulturni centar „Idil“ se nalazi u istanbulskom kvartu Okmejdani, poznatom kao uporište revolucionara.
Samo u proteklih mesec dana uhapšeno je 16 njihovih članova, koji su u pritvoru pretrpeli mučenje: Bergun Varani je kosa iščupana iz korena, Tajlan Gultekin je zverski prebijen, itd. Tokom racija uništavani su instrumenti i prostorije.
Grup Yorum je politički i društveno angažovana muzička grupa. Njihova muzika je izuzetno popularna u Turskoj i na njen tradicionalni koncert pod lemom „Za nezavisnu Tursku“ (nezavisnu od imperijalizma) dođe i do milion gledalaca. S obzirom na svoj veliki uticaj, poruka koju njihove pesme šalju ima veliki odjek. Zato nije čudno što se na dan promocije novog albuma „Borba se nastavlja“ odvila racija u kojoj je uhapšeno 14 njenih članova.
Za građane koji su pretrpeli NATO bombardovanje 1999. godine interesantna je činjenica da je Grup Yorum uradio muziku za stihove Sadika Mamatija pod imenom „Surmenelim“. Sadik Mamati je 1999. godine sproveo akciju sa Selčukom Akgunom kao protest i međunarodnu solidarnost sa narodom Jugoslavije protiv imperijalističke agresije. Obojica su u toj akciji poginuli.
Omladinska federacija
Kada je reč o omladini, ni oni koji se zalažu za besplatno školstvo nisu se našli pošteđeni represije. Omladinska federacija, organizacija poznata i pod imenom Dev-Genç (Revolucionarna omladina), za pet meseci pretrpela je šest racija.
Radi se o organizaciji koja se bavi problemima omladina, a pre svega zahteva besplatno i kvalitetno obrazovanje, bori se za zaštitu naročito dece radnika, sprovodi borbu protiv droge u kvartovima.
Berkan Erdžan, „svedok“ u slučaju Semiha i Nurije, pripadao je ovoj organizaciji.
Antiimperijalistički front
Međunarodna organizacija protiv imperijalističke agresije Antiimperijalistički front, koji ima svoje prisustvo i u Turskoj, takođe je platio danak turskim vlastima. Na udaru su se našli predstavnici ove organizacije koji su putovali u inostranstvo u okviru održanja međunarodnih odnosa.
Uhapšeni su članovi koji su putovali u Severnu Koreju sa ciljem da se iskaže međunarodna solidarnost sa korejskim narodom u teškoj situaciji kada im preti imperijalistička agresija. Antiimperijalistički front ima svoje prisustvo i u Siriji, pa su uhapšeni i predstanici koji su putovali u Damask.
Ako pogledamo tursku političku situaciju vidimo da se Erdoan i njegov AKP surovo razračunavaju sa svim svojim protivnicima koji pokažu odlučnost u otporu pre njegovoj politici. Kada su Kurdi u pitanju, uz prećutnu saglasnost Evropske Unije, sravnio je sa zemljom gradove u kojima su kurdski nacionalisti imali uporište. Revolucionarna levica je svakodnevno na udaru policijski racija, mučenja, hapšenja, a i nameštenih sudskih postupaka. Zabranjuju se novine, zatvaraju organizacije, uvodi policijski čas… Da li je onda logično pomisliti da organizacije kojima Erdoan dopušta delovanje, bilo parlamentarne bilo vanparlamentarne, ne čine ikakvu pretnju?
Leave a Reply