Predsednik Zimbabvea Robert Mugabe dao je intervju za RTS zameniku glavnog urednika Bojanu Brkiću, na marginama 22. sednice Generalne skupštine Afričke unije u Etiopiji, 2014. godine. Ovde prenosimo najzanimljivije detalje.1,2,3
Kada se setite starih vremena i saradnje sa maršalom Titom, kako se osećate?
Tužno iskustvo dezintegracije Jugoslavije bilo je, onako kako mi vidimo, podstaknuto, ako ne i promovisano od strane Evrope. Evropa je iskoristila par disidentskih glasova u Jugoslaviji. Tada je započeto razbijanje Jugoslavije, što je dovelo do usamljenosti Srbije.
Pokret nesvrstanosti kome smo pripadali morate uvek povezivati sa onima koji su bili iza njega a maršal Tito bio je jedan od njegovih najvećih motora; on uz par ostalih. Kasnije, mi iz Afrike smo mu se pridružili da razvijemo dalje pokret. Taj pokret još nije mrtav. Moramo ga nastaviti. Još uvek mu pripadamo.
Odnosi između Jugoslavije i Zimbabvea nisu bili samo ideološki, bilo je mnogo konkretne ekonomske kooperacije. Još uvek imate puno toga što je Jugoslavija sagradila u Zimbabveu.
Nenasilje nije bila samo doktrina naroda koji o tome mantraju. Oni bi se takođe povezivali na ekonomskoj i političkoj osnovi. Tako je doktrine nenasilja dovela do jedinstva naših naroda u pokušajima da razviju svoje zemlje na miran način.
Jugoslaviju smo doživljavali kao lidera tog pokreta i to je značilo, naravno, da bismo se oslanjali prvo na nju kad su u pitanju razvojni programi u našim zemljama, a tek posle bismo prišli i drugim zemljama. Upravo zato je Jugoslavija odigrala ulogu u strukturama i infrastrukturama naših zemalja. Zato danas možete videti posledice toga i u Zimbabveu, naročito radove Energoprojekta.
Kada smo planirali izgradnju konferencijskog centra u kombinaciji sa hotelom, tokom priprema za Konferenciju nesvrstanih 1986. godine, obratili smo se Energoprojektu. To je ugovoreno krajem 1985. godine, i već 1986. godine imali smo prelep centar, koji i danas stoji u Harareu.
U Zambiji; ista stvar. Mulunguši selo je izgrađeno u roku od 9 meseci pre održavanja Konferencije nesvrstanih tamo. Predsednik Kenet Kaunda je želeo da održi konferenciju ali nije imao puno vremena. I kome se obratio za izgradnju? Jugoslaviji.
Takođe, kada je vlada Južne Rodezije pretila da im odseče hidroelektričnu energiju sa Karibe, na Zambeziju, morao je da preduzme mere predostrožnosti. Šta je uradio? Kome se obratio? Jugoslaviji. Tada je Jugoslavija izgradila taj projekat na severnoj strani Karibe za Zambiju, da bi bili spremni ukoliko im vlada Jana Smita iseče struju.
Uglavnom, to je samo par primera. Kada smo mi stekli nezavisnost, učinili smo isto što i predsednik Kaunda. Čak i u kasnijoj fazi… kada je Jugoslaviji već pretila dezintegracija. Pitali smo Energoprojekt da nam izgradi stambene jedinice. Tada je sve zahtevalo više vremena i sve smo plaćali iz svog džepa. Energoprojekt nam je dao dobre uslove. Ma kraju smo im plaćali samo za radnu snagu, a kupovali bismo materijal sami, organizovali donacije itd.
Šta očekujete i čemu se nadate u bilateralnim odnosima Zimbabvea i Srbije u narednom periodu?
Kao što sam rekao ministru spoljnih poslova Srbije, trebalo bi ponovo da se povežemo; da dođe tim ljudi iz Srbije u posetu, da prodiskutujemo ekonomske odnose. Takođe bismo hteli da prodiskutujemo Pokret nesvrstanih; ako Srbija može da nastavi, ako je Srbija sposobna da nastavi ono što je Jugoslavija radila za taj Pokret.
Ali prvo i osnovno, želimo ekonomske odnose sa Srbijom; ako je moguće da dođu grupe koje će diskutovati o zajedničkim poduhvatima u poljoprivredi, manufakturi, rudarstvu, infrastrukturnim radovima itd. Želimo da Srbija dođe i daćemo joj preferencijalni tretman jer je ona nama davala takav tretman u prošlosti.
Tako da, ako Srbije dođe, biće dobrodošla. Širom Afrike ona ima samo prijatelje bez ijednog neprijatelja. Nekada Jugoslavija, a sada Srbija je jedina zemlja za koju možemo reći da nam je savršen prijatelj. Bez licemerstva, bez prevare i bez diskriminacije, uzima nas za jednake.
Dok će se sa druge strane – Evropa, Amerika – rukovati sa vama, ali će vas uvek smatrati inferiornima. I do dana današnjeg imamo taj problem, da Evropa želi da nas usmerava i da nam naređuje. Ne žele da prihvate da smo slobodan narod; da možemo voditi naše poslove bez njih.
Zato nastavljamo da im govorimo „držite vaše prljave ruke dalje od naših poslova. Mi smo ono što jesmo: gospodari sopstvene sudbine u Africi. Afrički resursi nisu više evropski. Šutnuli smo vas iz Afrike. Brinite o vašim zemljama a mi ćemo o Africi. Sami ćemo izabrati svoje prijatelje.“
Želimo dobre prijatelje, kao što je Jugoslavija, sada Srbija. Sa takvima želimo da se povežemo, sa onima koji nas vide kakvi jesmo i dozvoljavaju nam da ih vidimo kakvi jesu. Takvo prijateljstvo hoćemo a ne ono, kako ga zvaše, kao konj i jahač.
Ko želi da bude konj? Tako su govorili: „Hoćemo partnerstvo konja i jahača u Africi“. Naravno, mi bismo bili konji a oni jahači. I jahali su nas predugo. Ali čak i konj ume da se rita i zbaci jahača jednom kada mu je dosta. Nama je bilo dosta i zbacili smo jahača, da više nikada ne ustane.
Leave a Reply