Dve umetnice afričkog porekla, Dženet Ehlers (Jeannette Ehlers) i La Von Bel (La Vaughn Belle) izradile su prvi spomenik na teritoriji Danske kojim se odaje počast nekom borcu protiv danskog kolonijalizma.

Radi se o Meri Tomas (Mary Thomas), jednoj od vođa protesta radnika na kolonijalnim plantažama karipskog ostrva Sent Kroa (ST. Croix). Poznatija kao “Kraljica Meri”, ova je heroina predvodila proteste radnika zajedno sa još dve radnice – Agnes Salomon i Matildom Mekbin.

Njih tri su podstakle mase radnika sa kolonijalnih plantaža šećerne trske na nasilni protest protiv danske kolonijalne uprave 1. oktobra 1878. godine, zbog mizernih uslova rada. Tokom protesta, radnici su zapalili oko 50 danskih plantaža, veliki broj mlinova i privatnih kuća Danaca.

Trojica Danaca su stradali tokom ovih protesta (dva vojnika i jedan vlasnik plantaže), a radnici su spalili veći deo grada Frederiksteda. Nakon toga je intervenisala danska vojska sa bojevom municijom. Preko stotinu učesnika protesta je ubijeno.

Preostalim učesnicima protesta je suđeno, nakon čega je izrečeno još 12 smrtnih kazni i 39 doživotnih robija uz prinudni rad. Među tih 39 bile su i tri žene koje su smatrane predvodnicama nasilnih protesta.

Meri Tomas je smatrana najmilitantnijom među njima, jer je zabeleženo da je pretila odrubljivanjem glava onim Afrikancima koji se ne pridruže protestima. Imala je 40 godina i troje dece. Nakon suđenja otpremljena je na služenje kazne u ženskom zatvoru u Kopenhagenu.

Iako je Danska zabranila transatlantsku trgovinu robljem 1792. godine, nije žurila da primeni zabranu. Zakon je stupio na snagu 11 godina kasnije, ali je ropstvo nastavljeno do 1848. godine. Razlog je bio taj što su Danci nameravali da prvo obezbede zalihe i osiguraju dovoljan broj radnika na ogromnim plantažama.

Danska je, 3. marta 1917. godine prodala Sent Kroa, zajedno sa još dva ostrva – Sent Džon i Sent Tomas – Sjedinjenim Američkim Državama za 25 miliona dolara.

Spomenik Meri Tomas postavljen je u Kopenhagenu, u Skladištu za karipski šećer i rum, nedaleko od mesta gde je služila zatvorsku kaznu. Poza u kojoj je prikazana ima za cilj da evocira onu koju je zauzeo Hjui P. Njutn (Huey P. Newton), osnivač organizacije Crni panteri, na kultnoj fotografiji iz 1967. godine.