Intervju Dženin Džekson sa Aleksandrom Mejnom: “SAD intervenišu u Venecueli od početka 2000-ih”!

Prenosimo intervju Dženin Džekson u kojem je razgovarala sa Aleksandrom Mejnom o reizboru Nikolasa Madura i ostalim pitanjima vezanim za situaciju u Venecueli.

Dženin Džekson: Kada je u pitanju Venecuela, američki mediji ne kriju svoja osećanja. A njihova osećanja su ista. Naslovi o prošlogodišnjem ponovnom izboru predsednika Venecuele Nikolasa Madura razlikovala su se samo u tonu, uključujući: “Dok Venecuelanci idu gladni, njihova vlada održava farsične izbore”, “Maduro pretvara Venecuelu u diktaturu”, “samoubistvo Venecuele: Lekcije iz neuspele države”. Tu je i nejasna pretnja Forbsa: ” Zašto Nikolas Maduro iz Venecuele može poželeti da je izgubio predsedničke izbore” i za kraj spoljnopolitičko sramno: ‘Vreme je za državni udar u Venecueli.’

Ali, sve su to prilično varijacije na temu koju je teško nečuti, s obzirom da mediji to tako glasno i neprekidno izgovaraju. Evo da bi nam pomogao da izdvojimo činjenice od pene, tu je Aleksandar Mejn. On je direktor međunarodne politike u Centru za ekonomska i politička istraživanja.

Alek Mejn: Hvala, Dženin.

Dženin Džekson: Pišući za FAIR (Fairness and Accuracy in Reporting), o venecuelanskim izborima prošle godine, Alan Meklaud je rekao da je Maduro ponovo izabran “usred” protesta, usred rasprostranjenog razočarenja zbog optužbi za nepravilnosti, zbog slabog odziva. Poruka, ja mislim, čitaocima je bila da Madurov reizbor nije bio legitiman. Šta bismo trebali znati o izborima u Venecueli od prošlog maja?

Alek Mejn: Dakle, ono što mediji obično ne spominju jeste da je kritični faktor u ishodu izbora bio zapravo pristup opozicije u Venecueli. Većina opozicije, mnoge njene stranke, odlučile su da bojkotuju ove izbore, iz različitih razloga. U svakom slučaju, mediji nisu ispitivali tu činjenicu. I još uvek se time ne bave mnogo. Mislim da je jedan od retkih izuzetaka Vašington Post, u članku koji se danas pojavio, koji je spomenuo podele unutar opozicije i njihovu odluku da ne učestvuju, što je očigledno imalo ogroman uticaj na izborne rezultate.

Dženin Džekson: Medijska pokrivenost odaje utisak da su se izbori u Venecueli skoro desili u vakumu, ali je u stvari bilo i učešća, na primer, iz Organizacije američkih država.

Alek Mejn: Pa, Organizacija američkih država, odnosno generalni sekretar te organizacije, čije je ime Luis Almagro. On predstavlja sebe. On je izabran, ali pošto je generalni sekretar, ima neku vrstu izvršne vlasti; ne predstavlja zemlje unutar te organizacije. On je još ranije vodio kampanju protiv Madurove vlade. To proizilazi iz njihove prvobitne odluke da mu ne dozvole da pošalje svoje izborne posmatrače na izbore. Ali to se zapravo zasniva na odluci koju su venecuelanske izborne vlasti donele pre mnogo godina, kada su odlučile da postoji dovoljno transparentnosti i dovoljno sigurnosnih mera oko izbora i da stoga ne zahevaju nikakvu dodatnu spoljašnju zaštitu.

Jedan broj zemalja u Latinskoj Americi je doneo istu tu odluku. To je odluka koja se odnosi na poštovanje njihovog suvereniteta. Svakako da u SAD ne vidite masovno prisustvo međunarodnih posmatrača, iako mislim da bi mnogi ljudi to želeli da vide u nekom trenutku. U svakom slučaju, ovo je bila suverena odluka koju je preuzela izborna vlast Venecuele. Nakon toga, Almagro je zaista krenuo u divljanje, i bio je veoma uključen u napore da se delegitimizuje Madurovska vlada i da se podrži vrlo tvrda opozicija.

Čineći to, on je nekako izašao iz okvira u pogledu svoje retorike, čak i za mnoge desničarske vlade u Latinskoj Americi, kada je krajem prošle godine izrazio podršku vojnom udaru, kao što su neki američki zvaničnici uradili, i američki članovi Kongresa su to učinili. I kao odgovor, imali ste sve vlade Latinske Amerike koje su potpisale izjavu koja kategorički odbacuje mogućnost bilo kakvog oblika vojne intervencije, bilo putem državnog udara ili van vojne intervencije u Venecueli.

Ali svakako njegova retorika i kampanja koju je on vodio – zajedno sa drugim osobama, kao što je senator Marko Rubio – sigurno su ostavili utisak da postoji želja za intervencijom SAD-a u onome što se dešava u Venecueli, i to je, mislim , rezultiralo odbrambenom reakcijom venecuelanske vlade.

Dženin Džekson: Pa, zvuči veoma uznemirujuće, ali i zbunjujuće. Znate, kada sam gledala kroz naslove, videla sam jedan kod nečega što se zove Pacifički savet o međunarodnoj politici, koji glasi: “Maduro je ponovo izabran. Može li demokratija ikada prevladati u Venecueli?” Mislim, samo na nivou rečenice, to je zbunjujuće. A onda kada počnete da pričate o puču da biste spasili demokratiju – što je rezultat trenutne pokrivenosti, i pretpostavljam da je to politika – jednostavno čak ni nema smisla. Poziv je da SAD intervenišu, ali SAD već interveniše, zar ne?

Alek Mejn: Pa da, apsolutno, i oni su zaista intervenisali u Venecueli, u raznim američkim administracijama, barem početkom 2000-ih, kada znamo da američka vlada – preko institucija kao što je Nacionalna zadužbina za demokratiju – obezbeđuje sredstva i obuku opozicionih grupa u Venecueli, a često i veoma tvrdokornijih grupa koje su zauzele radikalnu liniju, ne priznajući vladu i pokušavajući da traži njeno uklanjanje putem van-ustavnih sredstava, uključujući i kratkotrajni udar koji se dogodio u aprilu 2002.

SAD su bile veoma uključene u pokušaju da izoluju Venecuelu, diplomatski širom regiona, stavljajući veliki pritisak na vlade Latinske Amerike da podrže američke mere koje osuđuju situaciju u Venecueli. U skorije vreme, SAD primenjuju sankcije protiv vlade Venecuele. A to je veoma slabo ispraćeno u američkim medijima i međunarodnim medijima uopšte.

Kada vidite izveštavanje, na primer, o Madurovoj inauguraciji, ono što ne vidite uopšte su reference o uticaju ekonomskih sankcija koje su primenjene. U stvari, malo je medija u ovom trenutku koji čak priznaju da postoje ekonomske sankcije, iako su bile na snazi od avgusta 2017. godine, kada ih je Tramp objavio putem izvršne uredbe, utvrdivši da je Venecuela „posebna pretnja za američku nacionalnu bezbednost“. To su bili konkretni termini koji su korišćeni da bi se opravdale te sankcije.

I imali su teške posledice u Venecueli, koja se već duže vreme suočava sa ekonomskom krizom, barem od 2014. godine. I vlada, naravno, nije mogla to da reši. To ima i veze sa nekim od vladinih ekonomskih politika, ali u ovom trenutku, SAD snosi odgovornost kroz ove sankcije, jer su prekinuli pristup Venecuele međunarodnim finansijskim tržištima, preko kojih mogu pozajmiti novac i kupiti potreban uvoz koji zemlja treba. Zbog toga trenutno nema dovoljno uvoza hrane ili lekova. To je takođe imalo loš uticaj na proizvodnju nafte u zemlji. Jer naravno, nafta je izvor većine nacionalnih prihoda Venecuele. Uz pad cena nafte, došlo je do ogromnog pada proizvodnje nafte u Venecueli, nakon što su te sankcije uvedene, jer vlada nije u stanju da uloži potrebne investicije za održavanje naftnih polja.

Dakle, to se ne pominje, zaista, u glavnim medijima, iako imate ekonomiste, uključujući ekonomiste iz Venecuele, koji su orijentisani na opoziciju, kao što je Fransisko Rodrigez, koji su ukazali na veoma negativan uticaj ovih sankcija na zemlju.

Dženin Džekson: Alan Meklaud je takođe pronašao jedan deo u Blumbergu koji je bio blizu priznavanja, ali na tako čudan način. Bio je to članak u kojem je Blumberg rekao da pobeda na izborima daje Maduru “isključivo vlasništvo nad ekonomskom krizom nacije”. I onda u sledećoj rečenici, on likuje da će SAD i regionalni lideri kazniti Venecuelu nametanjem daljih izolacija i sankcija.

Alek Mejn: Upravo tako. Postoji ta apsurdna ideja da sankcije na neki način povređuju samo venecuelansku vladu i zvaničnike venecuelanske vlade. Kada se govori o ekonomskoj situaciji zemlje, uvek se zato na odgovornost poziva samo venecuelanska vlada. S vremena na vreme vi vidite i neke medije koji govore: “Oh, ali venecuelanska vlada kaže da američke sankcije doprinose ovoj teškoj ekonomskoj situaciji.” Oni ne pitaju nikada nekog nezavisnog eksperta. Znate, svi ekonomisti koji prate šta se danas dešava u Venecueli će vam reći: “Pa, da, ove sankcije očigledno imaju veoma negativan uticaj.”

Dženin Džeskon: I za kraj, jedna od stvari koja je medijski pokrivena je predstavljanje venecuelanskog naroda kao zaostalog. Jedan deo iz Tajmsa od prošle godine uključuje jednu od mojih omiljenih kreacija. Pre svega, kaže se da se kriza, trenutna kriza, “može pratiti do izbora Huga Čaveza za predsednika 1998. godine”, tako da je Čavez razlog što je sada teško. Ali ja volim ovu njihovu prezentaciju: “Čavez je smislio politički sistem koji je često koristio visoke cene nafte da bi suštinski podmitio mase da ga podrže.” Slika venecuelanskog naroda koju ljudi dobijaju iz medijskih priloga u SAD-u je zaista nekako nejasna, predstavljeni su kao da ne znaju šta je dobro za njih i, još jednom, zahtevajući neku vrstu intervencije kako bi im pokazali kako treba da se uspostavi demokratija.

Alek Mejn: Da. Ovo je apsurdno. Zapravo, ono što vidimo u Venecueli je, jedno izuzetno dobro organizovano stanovništvo, a posebno u siromašnijim zajednicama koje se svakako bore sa težom ekonomskom situacijom, ali mislim da to čine na efikasan način koji situaciju čini podnošljivom. Dakle, vidimo veoma, veoma visok nivo organizacije zajednice.

Rekao bih i da je moguće da ima Venecuelanaca koji su u ovom trenutku verovatno nezadovoljni Madurom i njegovom vladom. Međutim, venecuelanska opozicija ne nudi baš nikakvu održivu alternativu njegovoj vladi. Oni nikada nisu predstavili nikakav koherentan ekonomski predlog, uz mogući izuzetak opozicionog kandidata na prošlogodišnjim izborima. Ali, naravno, većina opozicionih stranaka je bojkotovala te izbore.

I generalno, mislim da mnogi Venecuelanci, pogotovo oni koji dolaze iz zajednica sa nižim primanjima, dobro znaju da je opozicija povezana sa tradicionalnom ekonomskom elitom zemlje, i da imaju užasnu reputaciju zbog svog učešća u vladama pre nego što je Čavez bio na vlasti. Stvari možda nisu najbolje pod Madurom, ali mislim da među Venecuelancima postoji osećaj da bi stvari mogle biti prilično lošije pod opozicionim vladama, pogotovo ako nametnu neoliberalnu politiku koja je strašno naškodila siromašnim ljudima Venecuele u prethodnim decenijama pre izbora Huga Čaveza krajem 90-ih.

Intervju prvobitno objavljen 21. januara 2019. na: https://venezuelanalysis.com/analysis/14238
Prevod: Katarina Antonić/Principinfo