Rusija je istupila iz međunarodnog sporazuma o Otvorenom Nebu, potpisanog 1992. godine, koji je u cilju održavanja međunarodnog mira omogućavao vršenje nenaoružanih nadzornih letova i prikupljanje informacija o vojnim aktivnostima na teritorijama 35 država potpisnica. Ovaj potez usledio je 15. januara, nakon što su SAD iz njega istupile u novembru prošle godine.¹

Trampova administracija je svoj potez pravdala time da Rusija, suprotno odredbama sporazuma, nije dozvoljavala prelete preko Kalinjingrada, ruske eksklave koja se graniči sa Poljskom. Odgovor Rusije bio je da ni Sjedinjene Države nisu dozvoljavale prelete preko Aljaske, kao i da je taj razlog prikrivao stvarne namere Amerike. Nakon što je Amerika napustila sporazum, Ruska Federacija je tražila garancije od ostalih zemalja potpisnica koje su ujedno i članice NATO pakta, da neće deliti vojne informacije sakupljene letovima preko ruskog tla (na ovaj način još uvek se mogu prikupiti informacije koje snimanje satelitom ne pruža, poput infracrvenog termičkog slikanja) sa Amerikom i dala je konkretne predloge mera koje bi to osigurale. Međutim, ti predlozi nisu naišli na adekvatnu podršku, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.²

Kolaps sporazuma o Otvorenom Nebu znači da je jedini preostali odbrambeni pakt između Moskve i zapadnih zemalja bilateralni sporazum “Novi Početak” (New Start Agreement) Amerike i Rusije, kojim se ograničava broj nuklearnih bojevih glava na po 1.550 u obe države. “Novi Početak” ističe 5. februara i Bajdenova administracija je juče navela da će prihvatiti ponudu Rusije da produži ovaj sporazum na još 5 godina.³