Tenzije između Sjedinjenih Država, Evropske unije i Izraela sa jedne i Irana sa druge strane pojačavaju se uprkos nastavku pregovora o nuklearnom sporazumu koji se odvijaju u Beču, a čiji je cilj vraćanje Irana i SAD-a na nuklearni sporazum iz 2015. godine.

Razgovori se vode samo tri dana nakon diverzantskog napada na ključno iransko nuklearno postrojenje, gde je eksplozija dovela do nestanka struje u celom postrojenju, kada je oštećen nepoznat broj centrifuga  za obogaćivanje uranijuma što je privremeno zaustavilo rad postrojenja.

Dan pre izvedene sabotaže, predsednik Hasan Rohani zvanično je otvorio novi pogon za obogaćivanje uranijuma, u kojem su instalirane centrifuge koje mogu da rade mnogo brže od starih. Stari pogon je misteriozno eksplodirao u julu prošle godine, takođe u aktu sabotaže. Poslednji diverzantski napad na nuklearno postrojenje Iran je opisao kao “nuklearni terorizam” i za njega je optužio Izrael.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da povratak nuklearnom sporazumu iz 2015. godine predstavlja egzistencijalnu pretnju za njegovu zemlju. Govoreći prošle nedelje uoči Dana sećanja na holokaust, rekao je da će se Izrael braniti sopstvenim sredstvima.

Napad je takođe i privremeno podrio iransku pregovaračku strategiju brzog širenja nuklearnog programa kojom je nameravao da stekne bolju poziciju za pregovore. Kao odgovor na sabotažu, Iran je najavio da će od srede povećati obogaćivanje uranijuma na znatno viši nivo čistoće od 60% korak bliže 90% potrebnih za proizvodnju nuklearne bombe.

Cilj pregovora u Beču je vraćanje Irana i SAD-a na sporazum iz 2015, što bi značilo zaustavljanje Irana ka naprednim nuklearnim sposobnostima i ukidanje američkih sankcija koje su do sada ozbiljno narušile iransku ekonomiju.

Bivši američki predsednik Donald Tramp napustio je jednostrano sporazum 2018. godine nakon čega je Iran odlučio da isti ne poštuje više. Administracija predsednika Džo Bajdena, spremna je da se vrati sporazumu i ukine sankcije samo ako se Iran vrati  uslovima nuklearne aktivnosti definisane sporazumom iz 2015. Iran sa druge strane, izjavljuje da će poštovati sporazum tek kada SAD ukinu sve sankcije.

Iranu je uvedeno više od 1.500 različitih sankcija nakon što je predsednik Tramp odustao od sporazuma, a mnoge od njih su se odnosile na iranske nuklearne aktivnosti. Ali veći broj sankcija je povezan i sa drugim pitanjima – od navodnih terorističkih aktivnosti, preko kršenja ljudskih prava, do iranske podrške proiranskim milicijama u regionu i ispitivanja balističkih projektila.¹

Takođe i Evropska unija saučestvuje u nametanju sankcija Iranu, pa je tako pre tri dana Evropski savet odlučio da uvede sankcije osmorici predstavnika iranskih snaga bezbednosti zbog njihove uloge u nasilnom suzbijanju protesta u Iranu u novembru 2019. Godine.

Iranske vlasti na te sankcije su odgovorile obustavom dijaloga sa EU o ljudskim pravima i saradnjom o tom pitanju.²

Rastu tenzija doprineo je i napad na izraelski brod koji se odigrao u utorak, u vodama u blizini obale Ujedinjenih Arapskih Emirata a koji se tumači kao deo odmazde Irana do kojeg je došlo samo dan nakon što je Iran obećao da će se osvetiti zbog sabotaže u svom nuklearnom postrojenju u Natanzu.

Izraelski “Channel 12”, citirajući neimenovane izraelske zvaničnike, optužio je Iran za napad, u kome nije bilo prijavljenih žrtava, dok su izraelski izvori za odbranu izjavili za list “Haaretz” da su sigurni da iza napada stoji Iran, dodajući da je izveden bespilotnom letelicom ili krstarećom raketom.

Zvaničnici u kancelariji izraelskog premijera Netanjahua i izraelskog Ministarstva odbrane odbili su da komentarišu incident. Portparol izraelskog Ministarstva saobraćaja rekao je da je upoznat sa izveštajima, ali da ih ne može potvrditi.

Ovaj incident je poslednji u nizu napada na teretne brodove u izraelskom i iranskom vlasništvu od kraja februara u kojima su se dva regionalna rivala međusobno optuživala za odgovornost.³

Kako javlja “Press TV”, pozivajući se na neimenovane bezbednosne izvore, u utorak na severu Iraka je napadnut objekat povezan sa izraelskom obaveštajnom službom Mosad, a da su napad izvršile “nepoznate snage otpora”, i da je tom prilikom ubijen i ranjen veći broj pripadnika izraelskih snaga.⁴