Jugoslavija je za Rome najviše uradila

socioloskaimaginacija.com

 
U razmatranjima društvenog položaja romskog naroda neretko se kao argument navodi da su za romski neravnopravni i niži status u društvu odgovorni sami Romi, jer “ne žele da se uklope u sistem” i “sami biraju da žive život kakav žive”. Ovakvi narativi su još jedan “izuzetan” plod neoliberalnog “demokratskog” sistema u kojem važi stara dobra da “svako može u kapitalizmu da uspe prema svojim sposobnostima i količini rada…”, uvek zaboravljajući da dovrše rečenicu: “… ako radi za diktirano tržite i nametnuti sistem”. 
 
U tom kontekstu, nameće se nekoliko potencijalnih pitanja, među kojima veoma bitno: U kojoj meri je potrebno da se ljudi prilagođavaju sistemu u odnosu na meru u kojoj treba sistem da se prilagođava ljudima? Da li se Romi zaista namerno ne uklapaju u sistem jer ne žele ili se neoliberalni kapitalistički sistem nimalo ne prilagođava narodima, njihovim običajima, mentalitetu i kulturama, već se sasvim suprotno, očekuje da narodi budu potčinjeni sistemu ne bi li pokazali da se “uklapaju”? 
 
Da bismo mogli da dobijemo naznake odgovora na ova pitanja, moramo se osvrnuti na period kada su Romi živeli u drugačijem sistemu od kapitalizma – Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji. O ovom periodu svedoči intervjuu sa Šaipom Jusufom, profesorom fizičkog vaspitanja skopskog vaspitanog centra Železare i počasnim doktorom hindu-romskog jezika, za septembarski broj Arene 1977.1
 
Jugoslavija je za Rome najviše uradila i od nje se i najviše očekuje da i dalje bude primjer ostalim zemljama kako treba raditi. Zato ćemo preko Socijalističkog saveza (radnog naroda Jugoslavija) pokrenuti pitanje da se još više uključimo u društveno-politički život naše zemlje. Mi nismo etnička grupa, već narodnost, i zato ćemo nastojati pokrenuti prvi list Roma u i nas (a i u svijetu), tražit ćemo svoje emisije na radiju i televiziji (Tetovo je prva radio-stanica na svijetu koja emitira program na jeziku Roma) i radit ćemo na ostvarivanju svega onoga što imaju ostale narodnosti Jugoslavije.
 
Sa druge strane, predsednik YUROM centra Osman Balić istakao je da je Jugoslavija zaista bila jedina zemlja na svetu gde su Romi ravnopravni sa ostalim narodima.
 
Imam sreću da sam živeo u Jugoslaviji i mogu reći da nakon dvadesetak godina iskustva života nakon raspada – to je bio model izvrsnosti uređivanja međunacionalnih odnosa u jednoj zemlji. Dakle, iako Ustav SFRJ nije bio savršen, a status Roma je bio manjkav po njemu u odnosu na pripadnike drugih naroda i narodnosti – Romi su se osećali bezbedno što i treba da bude vrhunac kvaliteta života u svim zemljama.
 
Balić je svoje školovanje na Fakultetu zaštite na radu završio 1978. godine, a već 1980. godine se zaposlio na Institutu Edvard Kardelj. Ni u toku školovanja, kao ni na poslu nije nailazio na diskriminaciju.
 
Obrazovanje Roma u Jugoslaviji bilo je bitno jer je sam kontekst zemlje i društva bio posvećen prosvećivanju, obrazovanju i kulturi kao načinu života. Upravo je ta kultura stvorila okvir da ja mogu da se osećam komotno. Jeste, bilo je stereotipa, ali u odnosu na danas i proces demokratizacije – osećao sam da imam šansu za sopstveni razvoj.
 
Čak nije bilo ni diskriminacije kada se zaljubio i počeo da se zabavlja sa Branislavom, devojkom koja je bila pripadnica većinskog naroda i ćerka predsednika Crkvenog odbora.
 
Osman Balić, ateista iz muslimanske porodice u takvoj zemlji je imao prava da se zaljubi i oženi devojkom iz kuće u kojoj visi kandilo ispod ikone. Oženiti bez problema jednu ’čorbadžijsku’ ćerku moglo je samo u Jugoslaviji. Bio sam bezbedan i sa emotivnog aspekta.
 
Apsolvent farmacije, romski aktivista i novinar portala Mašina, Robert Kasumović rođen je neposredno pred raspad SFRJ. Iz priča starijih, ali i istraživanjem tog vremena, istakao je da je tačno da su Romi živeli daleko bolje u Jugoslaviji, baš kao i ostali narodi te države.
 
Ne bih da idealizujem sistem, pogotovo kad su u pitanju Romi jer su i u socijalizmu imali probleme, ali se rešavanju takvih problema pristupalo i očigledno je da su tada vlasti uspevale da rešavaju takve problem. Često imam običaj da kažem da zbog same prirode socijalizma i njegove otvorenosti i zbog politike koja je vođena u Jugoslaviji, Romi su imali mnogo više šansi za neki bolji i lakši život”, navodi on i dodaje da je nezaposlenost Roma bila svega 18% nasuprot današnjoj proceni da je postotak nezaposlenosti Roma preko 80%.
 
Kasumović je naveo da je jugoslovenski sistem uključivanja Roma u društvo bio najpovoljniji za ovaj narod jer su mogli da govore romskim jezikom, imali su mogućnost da se obrazuju, kao i da dobiju stanove. Ovakva politika omogućila je Romima da mogu slobodno da pokažu ko su i da se kao Romi, bez nasilne asimiliacije, uključe u društvo.
 
Mogućnosti koje su Romi imali u Jugoslaviji, Osman Balić je potrekrepio i podatkom iz dokumenta Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije u kome je 1989. bilo zaposleno 1400 Roma.
 
Sada nema 14 Roma zaposlenih u državnoj administraciji. Nama je 1400 zaposlenih Roma brojka do koje želimo da dođemo na osnovu zakona i aktuelnog Ustava koji kaže da smo društvo jednakih šansi, na osnovu Zakona o državnim službenicima koji se ne poštuje. Ta ekonomska sigurnost i učešće Roma u javnom životu ne može da se meri sa sadašnjim stanjem.
 
Romi u vremenu tranzicije
 
Romi danas apsolutno nisu ravnopravni sa većinskim stanovništvom. Možda nisu bili ravnopravni ni za vreme Jugoslavije, ali ne u meri kao danas. Dakle, nisu bile izražene represije, a bitno je reći da nije bilo nacionalizma, a samo jugoslovensko društvo se zasnivalo na zajedništvu i suzbijanju razlika, rekao je  Kasumović.
 
Tranzicija iz socijalizma u kapitalizam delovala je u početku dobro jer su početkom 2000-ih Romi dobili status nacionalne manjine, ali nacionalizam i desna usmerenja politike i društva stvorili su probleme Romima.
 
Tranzicija iz narodnosti u nacionalnu manjinu trebalo bi da bude pozitivna, ali ako uzmemo u obzir promene u čitavom političkom sistemu države u kojoj živimo – nismo dobili ništa. Tačno je, dobili smo svoj nacionalni savet koji bi podrazumevao boljitak Roma, ali nisam siguran da li je do boljitka došlo.
 
Balić i Krsmanović su saglasni da Romi danas nisu ravnopravni građani u Srbiji.
 
Nismo kao društvo na putu izlečenja jer je sve više ksenofobije, etnocentrizma, pa čak i fašizma. Pitanje Roma je u takvoj stvarnosti mnogo gore i problemi se loše percipiraju u odnosu na SFR Jugoslaviju, naveo je Osman Balić i ukazao da se status Roma daleko pogoršao, što je vidljivo u zdravstvu, obrazovanju, ali i u mogućnostima za zaposlenje.
 
 
Kako do povratka statusa Roma iz Jugoslavije
 
Put ka položaju Roma kao u nekadašnjoj državi, Osman Balić vidi jačanjem evropske levice, ali i političkim sazrevanjem većinskih naroda u državama gde žive Romi, kao i samih Roma koji ne smeju sebe predstavljati samo kao žrtvu:
 
Spinovanje stereotipa o Romima ima za cilj da se Romi još više udalje od društvenih kretanja, da kulturna segregacija bude kraj segregacije u oblastima zapošljavanja, stanovanja, obrazovanja i time se konačno segregrišu Romi iz ovog društva. Treba promeniti pogled iz koga se gleda i gledati Rome u funkciji razvoja. 
 
Promena neoliberanog kapitalističkog sistema, navodi Robert Kasumović, prvi je korak ka povratku položaja Roma koji su imali u bivšoj Jugoslaviji.
 
Prava ljudi, njihova imovina i život stavljeni su po stranu i čini mi se da politika u našoj zemlji sve to drži po strani i držaće je po strani jer su kretanja u društvu da je profit na prvom mestu. Nisam siguran kako ćemo u ovakvom političkom sistemu doći do ravnopravnosti. Čak ni ne mislim da ćemo ikada biti ravnopravniji ukoliko ne dođe do bitnijih promena političkog sistema i funkcionisanja čitavog društva.
 
Originalni tekst i intervju preuzeti sa ovog linka.
Priprema i uvod – Princip Info
 
Liked it? Take a second to support Nenad Pekez on Patreon!


  1. http://www.yugopapir.com/2015/04/saip-jusuf-jugoslavija-jedina-zemlja.html 

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.