Evropskoj uniji preti velika energetska kriza

Ying Tang/NurPhoto/Getty Images

Prelazak na ekološki čiste izvore energije može Evropu dovesti do energetske katastrofe već ove zime, piše „Forbs“.

Rekordni rast cena gasa u svetu može da isprovocira prelazak mnogih elektrana na naftu ili ugalj, što će ujedno i povećati cenu ovih resursa. Ipak, u slučaju Evrope ova varijanta je problematična zbog konsenzusa da se pređe na zelenu energiju. Mnoge zemlje EU su prethodno zatvorile elektrane na ugalj i gas. I tokom prošle godine to je dovelo do krize, jer su zbog slabog vetra morali da se vrate na ova goriva.

Analitičar Dejvid Blekmon navodi da je iznenadna velika potražnja izazvala skok cena gasa. Pritom, Rusija je ograničila izvoz, što je još više uticalo na njegovu cenu. Evropljani su se okrenuli uglju, mada ni tu nije bilo nekih velikih mogućnosti, navodi analitičar konsultantske grupe „Vud Makenzi“ Nataša Tjurina i dodaje da jedino Rusija ima dovoljno zaliha da zasiti apetite Evropske unije.

Po rečima analitičara, reč je o problemima zbog vođenja politike odbacivanja fosilnih goriva i prelaska na obnovljive izvore energije. Iako se danas u centru pažnje nalazi Evropa, kriza postepeno postaje globalna, dodao je Blekmon.

On je izjavio da u datoj situaciji ne postoji način za brzo rešavanje problema zbog „besmislenih političkih odluka“. Kako bi se prevazišle poteškoće biće potrebno istih onih deset godina koliko je trebalo za prelazak na čiste izvore energije. „To nije nešto što može da se ispravi preko noći“, podvukao je autor.

Cena gasa u Evropi raste od prošle godine i obara rekorde. U avgustu cena gasa je bila 500 dolara za 1.000 kubnih metara, a krajem septembra je dostigla 1.200 dolara. To se događa bez obzira na to što Rusija ispunjava sve obaveze iz ugovora za snabdevanje kontinenta, čiji se obim približio istorijskom maksimumu.1

Zbog naglog rasta cena energenata evropski ministri održali su hitan sastanak u ponedeljak u Luksemburgu.

Aktuelni rast cena izazvan je povećanom međunarodnom potražnjom i naglim ekonomskim oporavkom. Cene prirodnog gasa stalno su rasle od kraja prošle godine, a zatim su nastavile da rastu čak tokom letnjeg perioda.

Energetska kriza rezultira povećanjem računa za građane širom Evropske unije, posebno za one koji imaju ugovore sa promenljivom cenom sa svojim dobavljačima električne energije i zbog toga su podložni fluktuacijama na tržištu.

Situacija je dodatno pogoršana inflacijom u evrozoni, koja je iznenadila analitičare nakon što je dostigla čak 3,4 % daleko iznad cilja Evropske centralne banke od 2% godišnje stope inflacije. Sam rast u cenama energije premašio je 17 %.

Porast cena energenata postao je “nepodnošljiv” za građane i kompanije u EU i zahteva “evropski odgovor”, rekao je Bruno Le Maire, francuski ministar ekonomije pre sastanka sa svojim kolegama u Luksemburgu na sastanku Evrogrupe.

Zvaničnici Evropske unije su apelovali na vlade da usklade svoje nacionalne mere i izbegnu kontradikcije sa klimatskim ciljevima EU, agitujući protiv korišćenja uglja kojim bi se nadoknadile nestašice gasa. EU je posvećena smanjenju emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte za najmanje 55 posto do kraja ove decenije.

Komisija priprema zvanično saopštenje za rešavanje energetske krize i nudi državama članicama „alate“ koji se mogu koristiti za ublažavanje krize. Od izvršne vlasti se očekuje da iznesu mere i predloge za zaštitu potrošača, ali samo na nacionalnom nivou.

Evropski zvaničnici su odbacili kritičke glasove koji tvrde da su rastući računi za energiju posledica klimatske politike EU, koja uključuje sistem trgovanja emisijama emisijama CO2 (ETS).

Dozvole za emisiju ugljen dioksida u okviru ETS-a takođe su ove godine skočile sa 31 evra sredinom januara na preko 64 evra krajem septembra. Snabdevači električnom energijom mogu preneti dodatne troškove dozvola na potrošače. Procenjuje da je ETS otprilike petini rasta cene računa za energiju unutar država EU.

Bruno Le Maire, je na stastanku i predvideo da će visoki troškovi povezani sa zelenom tranzicijom pretvoriti cene energije u jedno od “glavnih političkih pitanja” u narednim godinama.

Evropskoj uniji biće potrebno oko 350 milijardi evra godišnjih dodatnih ulaganja u energetske sisteme da bi postigla svoj cilj emisije do 2030. godine, sa dodatnih 130 milijardi evra za ispunjenje drugih ekoloških ciljeva.

Energetska kriza ponovo je pokrenula debatu o tome da li nuklearnu energiju, koja se daleko manje oslanja na strane dobavljače, treba označiti kao zeleni izvor energije prema klasifikaciji EU. Komisija je odložila odluku do kraja godine zbog dubokih neslaganja među državama članicama.2

Liked it? Take a second to support Jelena Ilić on Patreon!


  1. https://www.forbes.com/sites/davidblackmon/2021/10/03/winter-is-coming-can-energy-catastrophe-be-averted/?sh=2244b88136bd  

  2. https://www.euronews.com/2021/10/04/europe-divided-over-response-to-soaring-unbearable-energy-prices  

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.