Iako Evropska unija već duži niz godina agresivno promoviše ubrzani prelazak sa fosilnih goriva na „zelene“ izvore energije, energetska kriza (višestruki skok cena i manjak energenata) koja je ove jeseni pogodila zemlje EU pokazuje svu manjkavost i lošu energetsku strategiju, koje je EU pokušala da nametne i Srbiji, kao i drugim malim zemljama Evrope.

Američki list “Forbs” ističe da prelazak na ekološki čiste izvore energije može Evropu dovesti do energetske katastrofe već ove zime. Autor članka Dejvid Blekmon konstatuje da su mnoge zemlje EU većinom zatvorile elektrane na ugalj i gas. Tokom prošle godine to je dovelo do krize zbog slabog vetra, pa su morale da se vrate na ove energente.¹

Ruski predsednik Vladimir Putin opisao je trenutnu situaciju na evropskom energetskom tržištu kao histeriju i haos i ocenio da na alternativne izvore energije treba postepeno prelaziti.

“Vidite šta se dešava u Evropi? Zbog čega? Zbog toga što se niko prema tome ne odnosi ozbiljno, neko se bavi spekulacijama o problemima klimatskih promena, neko nešto potcenjuje a neko počinje da smanjuje ulaganja u grane ekstraktivne industrije. Sada se na energetskom tržištu Evrope dobro vidi čemu vode određene neizbalansirane odluke. Naša zemlja ima apsolutno sve mogućnosti da izbegne slične greške”, izjavio je Putin.

Putin je dodao i da postepeni prelazak na zelenu energiju mora da postoji, i da je to jedan od prioriteta za Rusiju. Rekordne cene gasa, ali i uglja, koji je najskuplji u poslednjih 13 godina, usijale su berze električne energije. Megavat-sat struje od 60 evra, koliko je koštao početkom leta, sada se prodaje između 160 i 200 evra. Berzanski stručnjaci ukazuju da će se cene stabilizovati, ali nikada na nivo pre toga. Evropske zemlje se bore da nabave dovoljno struje. Poljska odbija da zatvara rudnike uglja. Nemačka povećava proizvodnju uglja za 36 odsto. Italija i Španija se bore sa ogromnim skokom cena od preko 30 odsto za domaćinstva. Energetske kompanije u Velikoj Britaniji traže pomoć države.²

Zapadne zemlje godinama vrše pritisak na srpske vlasti da što brže zatvore termoelektrane i ugase kopove uglja, koji garantuju energetsku nezavisnost kao i jeftinu struju, te da pređemo na zelenu energiju. Aktuelna kriza u svetu pokazala je da je Srbija pravilno postupila štiteći odlučno svoje interese iz oblasti energetike. Zbog takve politike, dok energetska kriza trese Evropu, naši građani i privreda imaće sigurno snabdevanje strujom i gasom, a za domaćinstva se njihova cena neće menjati u dogledno vreme.

Izvršni direktor za trgovinu u EPS-u Dragan Vlaisavljević rekao je da je Evropska unija završila tek prvu fazu početka zelene tranzcije i ocenio je da se prema sadašnjim visokim cenama gasa i struje vidi da je energetska politika Brisela bila neuspešna.

“U Nemačkoj je sada skupa struja posledica toga što imaju 50.000 megavata kapaciteta na vetar, a sada im radi 5.000 megavata, jer je godina bez vetra.  A požurili su da ugase nuklearke. Oni kao bogata zemlja to mogu da isprave, dok je Srbija mala i nema pravo na grešku”, objašnjava Vlaisavljević. 

“EU zahteva bržu energetsku tranziciju od siromašnog regiona, i njima je u redu da Srbija uvozi 40 odsto električne energije 2030. i 2035. godine To nije dobro za energetsku bezbednost naše države. Direktna primena takvog koncepta dovela bi do veće energetske zavisnosti Srbije i veće cene električne energije za domaćinstva, koja je sada daleko od tržišne.” Ipak, kako je dodao, zemlje Zapadnog Balkana ne mogu da izbegnu energetsku tranziciju, već je u pitanju samo dinamika, odnosno brzina promene, navodi izvršni direktor za trgovinu strujom u EPS-u.³