Rusija je u sporu sa Zapadom oko Ukrajine i širenja NATO-a zapretila da će se vojno aktivirati u Južnoj Americi, kada kada je ruski visoki diplomata odbio da isključi raspoređivanje trupa na Kubi i Venecueli ako tenzije sa Sjedinjenim Državama eskaliraju.

Zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov rekao je da ne može „niti da potvrdi niti isključi“ mogućnost da Rusija pošalje vojsku i vojnu tehniku u Latinsku Ameriku ako SAD i njeni saveznici ne ograniče svoje vojne aktivnosti na pragu Rusije.

„Sve zavisi od akcije naših američkih kolega“, rekao je ministar u intervjuu za rusku televiziju RTVI, navodeći upozorenje ruskog predsednika Vladimira Putina da bi Moskva mogla da preduzme neodređene „vojno-tehničke mere“ ako SAD i njeni saveznici ne uspeju poslušati njene zahteve.¹

Rjabkov je u ponedeljak predvodio rusku delegaciju u razgovorima sa SAD. Pregovori u Ženevi na relaciji NATO-Rusija u Briselu održani su zbog smanjivanja tenzija izazvanih dešavanjima u Urajini.

Rusija je negirala je da ima planove da napadne susednu zemlju. Kremlj je reagovao na tu sugestiju optužujući NATO da ugrožava njegovu teritoriju i zahtevajući da taj vojni savez nikada ne prihvati Ukrajinu ili bilo koje druge bivše sovjetske nacije kao nove članice.

Vašington i njegovi saveznici odbacili su ovaj zahtev, ali su se delegacije NATO-a i Rusije složile da ostave otvorena vrata za dalje razgovore o kontroli naoružanja i drugim pitanjima koja imaju za cilj smanjenje tenzija.

Obraćajući se novinarima u Vašingtonu, Džek Salivan, američki politički koji služi kao savetnik za nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Država je napomenuo da dalji razgovori nisu zakazani, ali „spremni smo da nastavimo sa diplomatijom kako bismo unapredili bezbednost i stabilnost u evroatlantskom regionu“.

„Podjednako smo spremni ako Rusija izabere drugačiji put“, dodao je on. „Nastavljamo da intenzivno koordiniramo sa partnerima o oštrim ekonomskim merama kao odgovor na rusko delovanje u Ukrajini”.

Upitan o tome da Rjabkov drži otvorena vrata za baziranje trupa i opreme u Latinskoj Americi, Salivan je odgovorio: „Neću da odgovaram na buku u javnom komentaru. On je napomenuo da to pitanje nije pokrenuto tokom ovonedeljnih razgovora i dodao da ‘ako Rusija krene u tom pravcu, mi ćemo se time odlučno pozabaviti’ “.

Putin je, u nastojanju da smanji vojnu aktivnost Zapada u istočnoj Evropi, tvrdio da bi NATO mogao da iskoristi ukrajinsku teritoriju za raspoređivanje projektila sposobnih da stignu do Moskve za samo pet minuta. On je upozorio da bi Rusija mogla da stekne sličnu sposobnost raspoređivanjem ratnih brodova naoružanih najnovijom hipersoničnom krstarećom raketom Cirkon u neutralnim vodama.

Nakon svojih prvih izbora 2000. godine, Putin je naredio zatvaranje vojnog nadzornog objekta na Kubi koji je izgradio SSSR u nastojanju da poboljša veze sa Vašingtonom. Moskva je intenzivirala kontakte sa Kubom poslednjih godina kako su rasle tenzije sa SAD i njihovim saveznicima.

U decembru 2018, Rusija je nakratko poslala par svojih nuklearnih bombardera Tu-160 u Venecuelu u znak podrške venecuelanskom predsedniku Nikolasu Maduru usred pritiska Zapada.

Rjabkov je rekao da odbijanje SAD i njihovih saveznika da razmotre ključni ruski zahtev za garancijama protiv širenja alijanse na Ukrajinu i druge bivše sovjetske nacije otežava razgovor o koracima za izgradnju poverenja za koje Vašington kaže da je spreman da pregovara. „SAD žele da vode dijalog o nekim elementima bezbednosne situacije kako bi ublažile tenzije, a zatim nastavile proces geopolitičkog i vojnog razvoja, približavajući se Moskvi“, rekao je on. “Nemamo gde da se povučemo.”

Rjabkov je opisao vojna raspoređivanja i vežbe SAD i NATO u blizini ruske teritorije kao izuzetno destabilizujuća. „Stalno se suočavamo sa provokativnim vojnim pritiskom koji ima za cilj da testira našu snagu“, rekao je on, dodajući da se pita kako bi Amerikanci reagovali „ako naši bombarderi lete u krugu od 15 kilometara od nekih američkih baza na istočnoj ili zapadnoj obali“.²