Danska je najavila da će ograničiti broj etničkih manjina u naseljima do 30 odsto u navodnom pokušaju da “smanji rizik od verskih i kulturnih paralelnih društava”.

U nastavku rasističke politike protiv “nezapadnog” stanovništva Danska je počela sa raseljavanjem stanovništva, razdvajanjem porodica pa čak i slanjem nazad migranata u ratne zone.¹ 

Kancelarija UN za ljudska prava izdala je saopštenje: „Danska statistika, pod danskim Ministarstvom za ekonomske i unutrašnje poslove, definiše ‘nezapadnu’ kao bilo koju zemlju van EU, sa izuzetkom Andore, Australije, Kanade, Island, Lihtenštajn, Monako, Novi Zeland, Norveška, San Marino, Švajcarska, SAD i država Vatikan.

Danska ima jednu od najdrakonskih imigracionih politika u Evropi, koju levičarska Socijaldemokratska partija na čelu sa premijerkom Mete Frederiksen nastavlja od kada je došla na vlast 2019.godine.

Zemlja je 2015. objavila niz kontroverznih oglasa u libanskim novinama u kojima su izbeglice upozoravale da se drže podalje.

Danska je takođe 2017. godine donela takozvani „zakon o nakitu“ prema kojem bi država izbeglicama konfiskovala imovinu iznad 1.300 dolara koristeći prihode za plaćanje njihovog održavanja. Ujedinjene nacije su tu odluku opisali kao „u najmanju ruku nehumanu i ponižavajuću”.

Desničarska danska vlada je 2018. godine uvela zakone koji su samo produbili etničke podele u zemlji označavajući oblasti sa više od 50 odsto etničkih manjina kao „geto oblasti“.

Međutim, međunarodna osuda nije poremetila uzastopne vlade koje su postepeno donosile drakonske zakone. Nedavno je danska država izabrala ostrvo na koje bi proterivala izbeglice dok se njihov slučaj ne procesuira.

Muslimani sve više osećaju da su postali žrtveno jagnje u zemlji. Uoči izbora 2019. godine, došlo je do porasta antimuslimanske retorike što je rezultiralo zločinima iz mržnje protiv zajednice.²