Uzgoj avganistanskog maka, koji je dugo obezbeđivao većinu svetskih zaliha heroina, cvetao je decenijama zbog američke intervencije u zemlji.
Talibanska vlada u Avganistanu sprovela je „zaista neviđena smanjenja u uzgoju maka“ 2023. godine, navodi se u novoj analizi koju je objavio ALCIS, kompanija iz Velike Britanije specijalizovana za prikupljanje geoprostornih podataka, statističku analizu i vizuelizaciju.
Smanjenje količine maka usledilo je nakon zabrane droge u Avganistanu koju je u aprilu 2022. izdao vođa talibana Mula Haibatulah, samo sedam meseci nakon što je islamski pokret preuzeo vlast nakon povlačenja američke vojske iz zemlje u avgustu 2021.
Alcis izveštava da je na snazi efektivna zabrana uzgoja maka i da će proizvodnja opijuma 2023. biti zanemarljiva u poređenju sa 2022. Slike visoke rezolucije koje je kompanija analizirala pokazuju da je u provinciji Helmand uzgoj maka smanjen sa 120.000 hektara 2022. na manje od 1.000 hektara 2023. Ovo predstavlja najveće smanjenje uzgoja maka ikada zabeleženo u zemlji, uključujući i nakon što su talibani zabranili proizvodnju maka 2000. godine, godinu dana pre nego što su izgubili vlast nakon invazije SAD 2001. godine.
Kao rezultat toga, uzgoj pšenice sada dominira provincijama na jugu i jugozapadu, gde se ranije uzgajalo oko 80% ukupnog useva maka u Avganistanu.
Talibani su najavili zabranu uzgoja maka u aprilu 2022., ali su dozvolili žetvu maka zasađenog u jesen 2021., strahujući da će ga zabraniti ili uništiti tako blizu sezone žetve i nakon što su farmeri uložili dosta vremena i sredstava u svoje polja maka izazvala bi široke nemire.
Talibani su tada zabranili sadnju novih useva maka i uništili sva polja maka zasađena nakon tog vremena kršeći zabranu.
Tokom leta 2022, talibani su takođe ciljali na industriju metamfetamina uništavajući useve efedre i laboratorije za efedrin širom zemlje.
Ova otkrića su potvrdili novinari Bi-Bi-Sija, koji su ovog meseca otputovali u Avganistan dok su zajedno sa pripadnicima Talibana uništavali preostala polja maka štapovima.
Bi-Bi-Si je primetio da gubitak snabdevanja avganistanskim heroinom može dovesti do povećanja „sintetičkih droga, koje mogu biti mnogo gadnije od opijuma“, među korisnicima droga u SAD i Evropi.
Bi-Bi-Si je dalje primetio da se „opijum takođe slobodno uzgajao u oblastima pod kontrolom bivšeg avganistanskog režima koji podržava SAD, čemu je BBC bio svedok pre talibanskog preuzimanja 2021. godine“.1
Zaista, trgovina heroinom je igrala ulogu u sukobima koji muče ratom razorenu zemlju od 1970-ih.
Krajem 1970-ih i 1980-ih, CIA se oslanjala na pakistansku Inter-servisnu obavještajnu agenciju (ISI) i njene klijente avganistanskih mudžahedina da vode rat protiv avganistanske vlade koju podržava Sovjetski Savez i protiv sovjetskih snaga koje su okupirale zemlju kao podršku vlada.
Prema istoričaru Alfredu Mekoju, ISI i mudžahedini su ubrzo postali ključni igrači u rastućem prekograničnom prometu opijuma.
Mekoj piše da je „CIA gledala na drugu stranu dok je proizvodnja opijuma u Avganistanu rasla sa oko 100 tona godišnje 1970-ih na 2.000 tona do 1991. 1979. i 1980. godine, baš kada su napori CIA-e počeli da jačaju, mreža radnika heroja otvorena duž avganistansko-pakistanske granice. Taj region je ubrzo postao najveći svetski proizvođač heroina. Do 1984. snabdevala je neverovatnih 60% američkog tržišta i 80% evropskog.”
Mekoj dalje piše da su se „karavani koji su nosili oružje CIA u taj region radi otpora često vraćali u Pakistan puni opijuma – ponekad, navodi Njujork tajms, ’uz pristanak pakistanskih ili američkih obaveštajnih službenika koji su podržavali mudžahedine.
Kako je izveštavanje novinara Gerija Veba pokazalo, CIA je avionom prevozila oružje svojoj proksi vojsci u Nikaragvi, Kontrama, dok su se avioni vraćali u SAD natovareni kokainom u istom periodu. Dokumenti američke vlade sa kojih je skinuta tajnost kasnije su priznali da su se američki zvaničnici oslanjali na trgovinu drogom da bi finansirali kupovinu oružja za režime i vojne frakcije koje je podržavala.
Sovjetsko povlačenje iz Avganistana 1989. praćeno je godinama haosa dok su se ratni gospodari takmičili za kontrolu nad zemljom. Talibani su 1996. došli na vlast i uveli meru reda u zemlji. Islamski pokret je 2000. godine zabranio proizvodnju maka.
Međutim, američke snage su izvršile invaziju na Avganistan u oktobru 2001. i brzo zbacile talibane. Uzgoj maka i trgovina heroinom su nakon invazije procvetali.2
Leave a Reply