Otkako se Rusija umešala u sirijski sukob, postala je redovna vest u svim medijima. Dok se mediji uglavnom koncentrišu na političke ili pak humanitarne posledice ovog sukoba i ruske uloge u njemu, uglavnom se preskaču detalji koji nisu ništa manje bitni.

Kao i u slučaju imperijalističkih intervencija prethodnih decenija, rat u Siriji predstavlja odličnu priliku za demonstraciju tehnološkog napretka i efikasnosti vojne industrije. Za promenu, ova inicijativa sada pripada Rusiji čiji su se vazduhoplovi, pre svega avioni tipa Mig i Suhoj, pokazali da imaju potencijal da postanu najtraženija roba na međunarodnom tržištu naoružanja. Osim demonstracije učinkovitosti ruskih aviona, upotrebljene su i krstareće rakete koje bi takođe mogle da pobude interesovanje stranih kupaca.

S obzirom da Rusija i SAD dele relativno mali prostor usled čega je gotovo došlo do sudara vazduhoplova ovih zemalja, može se pretpostaviti da ova blizina omogućava Rusiji da sakupi dragocene obaveštajne podatke o američkom vojnom naoružanju. Ovo se pre svega odnosi na vazduhuplove F-22 i predstavlja retku priliku da se ruska vojno-obaveštajna služba detaljno informiše.

Ako su tačni navodi da ID prodaje iračku i saudijsku naftu po ceni od 10 dolara za barel (u poređenju sa tržišnom cenom od 47 dolara), onda bi se moglo predpostaviti da ruski udari sprečavajući isporuku goriva idu u korist sitnom podizanju njegove cene. U korist ovoj teoriji se može navesti pozitivna po Rusiju reakcija tržišta nafte na vojnu intervenciju i dizanje njegove cene, pa makar i marginalno.

U vezi sa cenom nafte, Saudijska Arabija je spustila cenu povećavši proizvodnju sa ciljem da se oslabe Rusija i Iran. Međutim, MMF tvrdi da je saudijski budžet iscrpljen i da ugrožava finansijsku stabilnost ove zemlje. Ovakvo stanje, sa sve prisustvom Rusije, Irana i Hezbolaha na Bliskom Istoku, mogao bi da prisili Saudijsku Arabiju da smanji proizvodnju i povrati staru cenu nafte.

U vezi sa Evropom, podrška Rusiji raste, a sve je više diplomatskih inicijativa Nemačke i Francuske koje pozivaju na ukidanje sankcija Rusiji.

Već pomenuto lansiranje krstarećih raketa je takođe poruka poslata SAD-u u kojoj Rusija saopštava da ona i dalje kontroliše Kaspijsko more (odakle je krstareći projektil ispaljen), kao i da odatle ima domet do iranskog i iračkog vazdušnog prostora.