Izložba Aleksandre Vasović, pod nazivom “Krucijalno važan raspored fluorescentnih pink ružinih latica u vremenu i prostoru” sastoji se od elemenata kao što su: slika velikog formata rađena u tehnici akrilik aplatnu i ambijentalne instalacije (kompjuterska  animacija  sa svetlosnim efektima emitovana u prostor galerije pomoću kompjutera i video bim projektora).

Stvaralačko iskustvo Aleksandre Vasović odredjuju dva principa. 
Jedan je istraživanje prostora u magiji razigrane projektovane  slike, a  drugi je naginjanje nad istim tim svetom i nastojanje da se on učini boljim. Istovremeno ona problemski posmatra vremenski tok života i prisustvo spolja nevidljivog.

Dvanaestom po redu samostalnom izložbom Aleksandra Vasović kao i dosad, bez obzira na različitost inspiracija, tema i sadržaja, ne odustaje od analize svog prostora. U traganjima kroz njegova dva izdiferencirana plana i njihovu  viševremensku  i “vanremensku” atmosferu, ona ostaje dosledna sebi, svojoj prirodi i potrebi za pročišćenim, idealnim i trajnim, a u čemu je sadržano ono nevidljivo.

Umetničko polje dogadjanja, u kojem se vrši projekcija, svedoči da je njena umetnost  “mesto” i “dogadjaj” susretanja unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta i njihovih  fizičkih  kretanja. Motor i snaga njenog stvaralaštva jeste  “putovanje” kroz sam život i ono je metafora (preko specifičnih formi dešifrovanja) za razliku koja postoji izmedju

vidljivosti pojava i njihove tajnovitosti. Metodički ona prevazilazi protivurečnost  fantazije i fantazmagorije. Njena projekcija, zapravo led light  fluoroscentna ambijentalna instalacija, transponuje i formu i boju i kroz jedan kliše kreira  idealizovanu stvarnost kao jednu “novu realnost”. Ovakvim stavom ona artikuliše i proces koji umnožava elemente /boju, formu, svetlost/, skladišti ih i povezuje u celinu. Prožimanjem i preklapanjem istih elemenata stvara se osećaj  sveprisutne  “samoće”,  što može da se prevede i kao izolovana egzistencija čoveka u savremenoj stvarnosti. Autentično i originalno ona svoju umetnost sagledava kroz prizmu različitih situacija,  potrebe za sigurnošću i ličnog identiteta. Nepogrešivo u pronalaženju teme ona gradi “igru” po vlastitim pravilima  i na taj način svesno i istrajno kontrira stereotipima naše egzistencije, obrascima ukusa i komunikacije. Izazov da proširi medje svoje umetnosti, a koje je formulisala i odredila posmoderna, 
prihvatila je kao analizu sopstvenog umetničkog dela, naročito onih njenih skrivenih delova.

Radovima izloženim u Galeriji ULUS,  njihovim  formatom i samom koncepcijom, svesna težine i značenja iskustva koje poseduje i kao dobro informisan umetnik, koji prati sva umetnička dostignuća, Aleksandra Vasović daje odgovore na odredjena pitanja savremene umetnosti. Sam postupak u radu je manje zanima, dok težište prenosi na rezultat umetničkog procesa i delovanja. Za nju kao stvaraoca to je primaran faktor.

U anatomiji svog rada izvršila je analizu i odredila elemente, uspešno i dobro savladane, koji mu daju karakteristike medija kojim se bavi. Projekcijom svog projekta u prostoru ona potvrdjuje znalački pristup i iskustvo. Ona slikom projekta, koja preplavljuje ambijent i posetioca – posmatrača, bez ograničenja iskazuje svoju misao, polje dešavanja i lično osećanje. Svesna tog  strukturalnog, sugestivnog i duhovnog potencijala  koristi moć pink roze boje i njenog optimalnog odnosa sa oblikom i nemirnom svetlosti, kao likovnim elementima, a što je potpuno jednako svim onim vrednostima koje u dobrom spoju čine dobru formu. Boja ovde kao dominantni element projekta ima svoju primarnu ulogu čistog likovnog elementa  i sastavni je deo  lične ikonografske sintakse. Galerijski prostor u kojem se stvara i odvija dogadjaj u svim njegovim dimenzijama, zapravo se iznova kreira dobijajući osobine jednog neograničenog kosmičkog prostranstva. Oblici se tom prilikom pretapaju i uranjaju jedni u druge,  pri čemu svaki sledeći liči na senku onog prethodnog. Raslojene forme koje se rasprostiru, spontano udaljavaju i tonu u nedogled kosmičkih prostranstava, kao  i “masovnost” osenčenih formi isključivo tonovima već prisutne pink boje,  svetlost i dodiri daju svojevrstan ritam. Ovaj projekat nudi mnoštvo različitih tumačenja baš zato što ima  simbolički sloj kojim mogu da se evociraju značenja i odredjene analogije.

Izložba u galeriji ULUS reklo bi se da u sebi sadrži siže kao istoriju u malom. Ako bi se u projektu nešto menjalo, onda bi to bio znak da  koncepcija treba da se redefiniše, a time se  otvara i nova etapa jednog kontinuiteta. Sadržaj i bogatstvo likovnog promišljanja u okvirima ovoga projekta doprinose našoj savremenoj, srpskoj umetnosti. Izložbi možemo pripisati, dakle,  smer recentnog umetničkog stvaralaštva. Kvalitetima imanentnim ovde zastupljenom mediju  i aktuelnim načnom izražavanja saopštava se još jedan korak dalje u pravcu istoga smera.

 

Jasminka Plavšić Djerković